Nove mere pomoći sprečiće masovna otpuštanja

Nove mere pomoći države privredi i građanima su dobrodošle i puno će značiti da ne dođe do masovnog otpuštanja i urušavanja privrede, kaže za Tanjug počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Što se privrede tiče, on smatra da će se za pomoć ovoga puta javiti mnogo manje firmi nego ranije.

Kao glavni razlog za ovakvu procenu navodi to, što poslodavci i ovoga puta imaju obavezu neotpuštanja zaposlenih, a još se ne zna do kada će trajati pandemija, pa mnogi nisu sigurni šta će se u narednom periodu dešavati sa njihovim poslovima.

Posebno pohvalnim ocenjuje to što je turistička privreda dobila dodatnu pomoć.

„To je nešto što je Unija poslodavaca još ranije tražila. Tražili smo da se napravi određena selektivnost, jer iako svi rade sa smanjenim kapacitetima, nekim sektorima je, ipak, mnogo teže, a posebno turizmu, pojedinim delovima transporta, ugostiteljima“, kaže Atanacković uz ocenu da najugroženije grane bez pomoći države u sadašnjoj situaciji ne mogu ni da opstanu.

Selektivnost je, prema njegovim rečima, neophodna i kada se radi o pomoći stanovništvu.

Davanje novca građanima od strane države, ističe sagovornik Tanjuga, ima opravdanje u tome što se tako povećava promet, a država ima mogućnost da kroz porez na dodatu vrednost vrati deo novca nazad.

„Davanjem se povećava mogućnost potrošnje, ali zaista ima onih kojima nije potrebna novčana pomoć države da bi trošili. Oni bi trošili i ovako i onako i zato mislim da za pomoć treba da se prijavljuju samo oni kojima je ona stvarno potrebna, jer će tako ostati više mogućnosti da se sredstvima iz budžeta pomogne na bolji način“, kaže Atanacković.

Navodi da je i sam jedan od onih koji nisu uzeli 100 evra koje je država lane davala građanima, jer je smatrao, a i sada smatra, da nije u redu da kao neko ko ima dovoljno, uzima i novac od države.

Govoreći o procenama kada bi privreda mogla da počne bar približno normalno da radi, ne usuđuje se prognozirati kada bi to moglo biti.

I lane smo, kaže,na početku epidemije očekivali da će se kriza završiti dopolovine godine,ali se to nije desilo.

„Virus je, zaista, nepredvidiv, ali se nadamo da će situacija i vakcinacijom da se stabilizuje, makar sa godinu dana zakašnjenja. Tako da ako nismo mogli da normalno radimo od polovine prethodne godine, da bar sada, od polovine ove krenemo u normalizaciju stanja“, kaže Atanacković.

Činjenica da se kriza produžila i na prve mesece ove godine biće, prema njegovim rečima, izazov da se ispuni optimistični plan o rastu bruto domaćeg proizvoda za šest odsto u ovoj godini.

„Zato, ako budemo uspeli da dođemo na nivo koji smo imali pre pandemije, dakle oko tri-četiri odsto rasta, to će biti značajno za našu privredu i moći ćemo da obezbedimo kakav-takav održiv standard zaposlenih“, smatra on.

Govoreći o granama privrede kojima je najteže i kojima će najverovatnije tako biti i u narednom periodu, ističe da pored ugostitelja, trgovaca, čiji su nam problemi vidljivi, postoji i deo privrede čiji problemi nam nisu vidljivi, pa ih nismo ni svesni.

Reč je, kaže, o firmama koje rade za strane investitore i čija se roba izvozi širom Evrope, čime one u velikoj meri zavise od stanja na tržištima tih zemalja.

„Pošto su, kako vidimo, najveće i privredno najjače evropske zemlje u ozbiljnoj krizi, izvoz proizvoda ka tim zemljama je sada znatno otežan, a tako će i biti još neko vreme. Takođe i uvoz nekih neophodnih polufabrikata, koji su potrebni za rad tih firmi u Srbiji“, ukazuje Atanacković.

Naglasava i da bi u situaciji u kojoj se privreda sada nalazi od pomoći bilo i malo veće razumevanje lokalnih zajednica kada je reč o tzv. parafiskalnim nametima.

A njih je mnogo, jer je na spisku koji je Unija poslodavaca radila pre par godina po opštinama bilo oko 500, različitih nameta.

Neki od njih su se različito zvali od opštine do opštine, a neretko su za iste namete cifre koje se traže od građana i privrede bile različite u pojedinim opštinama.

Atanacković navodi da je sada teško očekivati smanjenje tih nameta, jer u krizno vreme kakvo je ovo, opštinama će ponestajati novca za razne svrhe i ovih izvora novca će se teško odricati.

„Pojedine opštine se ponašaju tako kao da ne znaju kakva je situacija i sa kakvim problemima se suočavamo nego nastupaju kao da smo u nekom bogatom svetu, koji ima puno više novca. Nije u redu da država pomaže firme iz budžeta, a da im lokalne samouprave taj novac uzimaju“, ističe on.

Zato bi, smatra, bilo značajno da republička vlada i državni organi pomognu da se ne pretera u ovom neopravdanom opterećenju privrede.

Novi paket pomoći privredi i građanima vredan je oko 250 milijardi dinara.

Nove mere pomoći države privredi i građanima su dobrodošle i puno će značiti da ne dođe do masovnog otpuštanja i urušavanja privrede, kaže za Tanjug počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.