Skupština Srbije je usvojila početkom oktobra „Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini“ kojim se ta oblast usklađuje sa zakonodavstvom Evropske unije
Cilj „Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini“ jeste da bude uspostavljen jedinstven sistem i utvrđene mere zaštite kako bi se smanjili štetni efekti buke na zdravlje ljudi, utvrdile granične vrednosti i javnosti obezbedio pristup tim informacijama, izjavila je resorna ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović.
Prema rečima pomoćnika u pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, zaduženog za monitoring i informacioni sistem životne sredine Dragana Đurice, Zakon je dobar i reč je o osnovnom dokumentu koji treba dalje da se razrađuje.
Dosta pažnje u zakonu posvećeno je buci iz ugostiteljskih objekata. Mislim da još nije na pravi način definisano i obrađeno kako će se to primenjivati i kontrolisati u praksi. Do sada je na prijave građana izlazila komunalna inspekcija, ali novim zakonom je to drugačije rešeno, objašnjava Đurica.
Kaznom od 200.000 dinara biće kažnjeni ugostitelji ukoliko emituju buku iznad propisanih vrednosti, a za ponovljeno delo kazna će biti od 500.000 do milion dinara.
Zakonom se uvodi obaveza prvog merenja buke, a to znači da je pravno lice dužno da pre stavljanja izvora buke u upotrebu obezbedi prvo merenje na lokaciji, pribavi izveštaj o merenju buke ovlašćene stručne organizacije, snosi troškove tih merenja i po potrebi sprovede mere zvučne zaštite.
Kada se govori o buci u životnoj sredini, mnogi smatraju da najveći problem predstavlja buka koja se proizvodi u periodima kada se odmaramo, preko noći, koja remeti san i koncentraciju. Takva buka može imati posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu tvrdi i profesorka sa Fakulteta tehničkih nauka Ivana Kovačić.
Ona dodaje da je problem što se merenja buke kod nas slabo rade i dodaje da je Novim zakonom je određeno da će pri projektovanju, građenju i rekonstrukciji stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata, zatim puteva, železnica i aerodroma ili industrijskih objekata, morati da budu sprovedene mere zvučne zaštite.
Prema mišljenju Dragana Đurice, ono što nije promenjeno, a nije ni trebalo menjati novim zakonom, jeste način kako se radi kontinuirani monitoring buke i on smatra da na to treba obratiti pažnju.
Resorni pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine, dodaje on, poslednje tri-četiri godine radi kontinuirani monitoring i težimo da ti uređaju na određenim lokacijama budu postavljeni 24 časa dnevno. Ove godine ćemo raditi u četiri ciklusa po 24 sata kako bismo dobili što kvalitetnije podatke.
Merimo obično pored bolnica, u stambenim naseljima u određenim periodima dana, ujutru kada ljudi odlaze na posao, kada se vraćaju s posla i preko noći kada se odmara.
„Najveći problem naravno u Novom Sadu kao i u drugim gradovima je buka iz saobraćaja. I jedinice lokalne samouprave treba da rade kontinuirani monitoring buke“ kaže Đurica.
Strateške karte buke osnova su za izradu akcionih planova i ujedno i sredstvo za obaveštavanje javnosti o nivou buke u životnoj sredini i njenim štetnim efektima.
Strateške karte buke za aglomeracije, glavne puteve, glavne železniccke pruge i za glavne aerodrome, biće izrađene najkasnije do 30. juna 2024. godine i revidiraće se najkasnije do 30. juna 2027. godine, kako bi bili usaglašeni sa rokovima u državama EU i kako bi se podaci mogli porediti.
Akcioni planovi zaštite od buke u životnoj sredini biće doneti najkasnije godinu dana od usvajanja strateških karata buke.
U svakom slučaju, dobro je da imamo jedan ovakav zakon ali je važno da se on primenjuje jer Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini uticaće na poboljšanje kvaliteta života građana, i preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite, biće sprečena dalja izloženost štetnim efektima buke, tamo gde nivoi izloženosti mogu da ugroze životnu sredinu ili zdravlje ljudi.
Skupština Srbije je usvojila početkom oktobra „Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini“ kojim se ta oblast usklađuje sa zakonodavstvom Evropske unije