Novinar Hartmut Zomeršu za Berliner cajtung: Ko će odgovarati za NATO bombardovanje Srbije

NATO je 1999. godine, bez mandata UN, bombardovao srpske bolnice, škole, elektrane, hemijska postrojenja, a ta prva agresija uz nemačko učešće od Drugog svetskog rata izazvala je ekološku i ljudsku katastrofu, piše novinar Hartmut Zomeršu u autorskom tekstu za nemački „Berliner cajtung“. Ukazuje da crkve, udruženja za zaštitu životne sredine i Zeleni o tome ćute i danas.

U autorskom tekstu, nekadašnji urednik u javnom servisu Nemačke Hartmut Zomeršu postavlja pitanje da li je konačnom presudom Ratku Mladiću zaključeno savladavanje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije i ukazuje na to da je jedan zločin – a to je bombardovanje – ostao nekažnjen.

Zomeršu podseća da je tadašnji ministar spoljnih poslova iz redova stranke Zelenih Joška Fišer, zajedno sa svojim kolegom u vladi Rudolfom Šarpingom, podsticao raspoloženje za rat, sa ciljem da se spreče etnička čišćenje, dalja proterivanja i humanitarna katastrofa, sve što se, kako je danas dokazano, nije ni dogodilo, a na šta je ukazivao nekadašnji pukovnik i bivši referent kod generalnog inspektora Bundesvera Johen Štolc.

U izveštajima vojne obaveštajne službe Nemačke namenjene poslanicima, do poslednjeg dana pred napad, uvek je bilo reči o krvavom građanskom ratu između OVK i srpske vojske.

Zomeršu podseća da je NATO bombardovanjem oštetio ili razorio 60 mostova, 110 bolnica, 480 škola, 365 manastira, RTS, sistem za snabdevanje električnom energijom, 121 fabriku, kao i da je ubijeno 2.500 ljudi.

Kao cinični ratni zločin on je naveo, osim upotrebe više od 30.000 bombi sa osiromašenim uranijumom, koje su bačene na više od 80 mesta, i namerno bombardovanje velikog hemijskog kompleksa u Pančevu, Novom Sadu i Boru.

U Pančevu, prve rakete su pale 4. aprila 1999. i zapalile naftu koja je gorela dve nedelje. Dva dana kasnije gađana je rafinerija u Novom Sadu, gde je iscurilo 80.000 tona nafte i izgorelo 20.000 tona.

Otrovni oblaci su danima bili iznad ovih gradova.

Za toksikologa Ursulu Štefan iz Halea, bombardovanje srpskih hemijskih postrojenja predstavlja nekažnjeni namerno vođeni hemijski rat, pošto su uzete u obzir na hiljade žrtava zbog dugoročnih posledica.

Zomeršu podseća da su eksperti UNEP-a, predvođeni Klausom Tepferom, napravili izveštaj o štetama napada na hemijska postrojenja, koji je bio u korist NATO-a, jer su ocenili da su hemikalije koje su iscurele i izgorele ekološki teret pre rata.

Štefanova je, međutim, ocenila da bi se u Nemačkoj posledice koje su nastale nakon bombardovanja tretirale kao značajan akcident, to jest nekontrolisana katastrofa.

I za vreme vazdušnih napada, podseća Zomeršu, profesor berlinskog univerziteta za ekološko planiranje Knut Krusevic ocenio je da su napadi na hemijska postrojenja nova vrsta ekološkog rata, kojim NATO svesno zaobilazi zabranu korišćenja hemijskog naoružanja, i krši Enmod konvenciju UN iz 1978. godine, prema kojoj su zabranjene tehnike vođenja rata koje dovode do promena životne sredine.

NATO je 1999. godine, bez mandata UN, bombardovao srpske bolnice, škole, elektrane, hemijska postrojenja, a ta prva agresija uz nemačko učešće od Drugog svetskog rata izazvala je ekološku i ljudsku katastrofu, piše novinar Hartmut Zomeršu u autorskom tekstu za nemački „Berliner cajtung“. Ukazuje da crkve, udruženja za zaštitu životne sredine i Zeleni o tome ćute i danas.