Novogodišnja sniženja – gde možete prijaviti zloupotrebe i zašto su popusti manji nego u inostranstvu
Sezonska sniženja su u jeku, makar u izlozima tako izgleda. U radnjama, popusti su i dalje manji od onih koji važe u zapadnim trgovinama, odakle i stiže trend novogodišnje potrošačke euforije.
Podeli vest:
I dok mnogi u tome vide priliku da jeftinije dođu do željene robe, za neke je ovo vreme bespotrebnih gužvi i trgovačkih zloupotreba.
U trgovinama je, očekivano, gužva. Stručnjaci kažu da će oni koji kupuju za sebe, uglavnom pazariti robu boljeg kvaliteta koja je na popustu 20 do 30 odsto.
Oni koji u kupovinu idu po novogodišnje poklone, kupovaće jeftinije proizvode koji su na većim sniženjima.
Potrošačka udruženja traže da se istakne najniža cena proizvoda u prethodnih šest meseci. Kažu da važeći propisi ostavljaju mogućnost za manipulaciju, budući da se neposredno pre sezonskih sniženja, cene podižu i to višestruko.
„Cena može da važi sat vremena. Nakon toga, u odnosu na tu cenu izvršite spuštanje cene od 30 do 40 odsto. Imate situaciju da prodajete robu po ceni koja je važila pre popusta“, ukazuje Nenad Bumbić, sa sajta „Potrošački savetnik“.
Ipak, kaže da manipulacija popustima nije domaći izum. Njime se služe i američke kompanije, pogotovo kada je reč o robi poput tehnike ili luksuzne odeće.
Na koje adrese kupac može da prijavi dovođenje u zabludu
„Po pravilu, u trenucima godine kada se kupuju pokloni i kada je praznično raspoloženje, njihove cene su iznad onih koje su bile pre 15 do 20 dana. Biće zaista na popustu za 15 do 20 dana, nakon što prođe praznična sezona“, kaže Bumbić.
Potrošačka udruženja i trgovačke inspekcije su adrese na koje treba prijaviti dovođenje kupaca u zabludu. Ipak, veći slučaj kažnjavanja zloupotreba nije zabeležen.
Zašto su popusti veći u inostranstvu
To što su tematski popusti u inostranstvu znatno veći nego kod nas, nije zbog manjka ponude i konkurencije, kažu stručnjaci.
„Kultura masovnih popusta i kupovina u tačno određenom periodu se i dalje razvija. To je jedna situacija. Druga stvar je i inertnost potrošača, koja je na zapadu prisutna na nižem nivou. Spremni su da vrše detaljnije internet pretrage i da u većem odzivu odlaze u prodavnice kada su popusti“, ističe doc. dr Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Igračke se najviše kupuju
U vreme novogodišnjih praznika, poseta prodavnicama u Americi i Zapadnoj Evropi poraste za 60 odsto, a kod nas za nešto više od 20 procenata.
„Najveći rast prodaje beleže radnje sa dečjom garderobom i igračkama. Usuđujem se da kažem da je do dva, tri i četiri puta veći nego što je to na nivou prosečne prodaje u toku godine“, kaže Nemanja Savčić, direktor TC Rajićeva.
Sezonska sniženja definisana su zakonom. U njemu piše da se tokom zime ne sme isticati roba iz letnje i prolećne kolekcije. Ukoliko je sniženje do 50 odsto, najmanje petina proizvoda mora da se prodaje po toj ceni.
Podeli vest:
