Nužna odbrana: Kako se zaštiti, a ostati na pravoj strani zakona?

Odredba kojom se definiše institut nužne odbrane sadržana je u opštem delu Krivičnog zakonika u članu 19 koji glasi: „Nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodna da učinilac od svog dobra, ili dobra drugoga, odbije istovremeni protivpravni napad“.

Advokatica Aleksandra Pešić je za Euronews Srbija objasnila nužnu odbranu kao pravni institut koji štiti od krivične odgovornosti one koji, zbog protivpravnog napada, preduzmu radnje koje bi inače bile krivično delo.

Kako kaže, pitanje granica nužne odbrane staro je koliko i sam ovaj institut. Međutim, postoji nekoliko kriterijuma na osnovu kojih se tumači da li je ovaj uslov ispunjen:

– Intenzitet napada i upotrebnih sredstava.

– Načini i sredstva koji su napadnutom stajali na raspolaganju za odbijane napada.

Prekoračenjem nužne odbrane dobijaju se sva obeležja krivičnog dela

Uslovi koji bi građani morali da ispune da bi njihova odbrana bila pravno opravdana zavise od konkretne situacije. Kako kaže, iako na prvi pogled izgleda jednostavno, pitanje utvrđivanja stepena neophodno potrebne odbrane pri odbijanju protivpravnog napada je najspornije pitanje u vezi sa nužnom odbranom.

„Kada je u pitanju napad potrebno je utvrditi njegov intenzitet kao i sredstva kojima se napad izvršio. Kada je u pitanju odbrana, treba utvrditi na koji način i kojim sredstvima se napad može odbiti a da se pri tome u najmanjoj mogućoj meri ugrozi ili povredi pravno dobro napadača“, kaže advokatica.

Advokatica Pešić dodaje da prekoračenjem nužne odbrane imamo sva obeležja krivičnog dela, ali da to nije uvek pravilo.

„Prekoračenje granica nužne odbrane predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne. Pod dodatnim uslovima, ukoliko je prekoračenje izvršeno usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, prekoračenje granica nužne odbrane može voditi oslobođenju od kazne, tj. predstavlja fakultativni osnov za oslobođenje od kazne“, kaže ona.

Kako kaže, sudovi u praksi pažljivo procenjuju slučajeve u kojima je upotrebljena „prekomerna sila“, vode računa o intenzitetu napada i upotrebljenim sredstvima, srazmeri vredosti napadačevog dobra i dobra koja se brani u defanzivnoj i ofanzivnoj odbrani, dakle ključni uslovi su proporcionalnost, nužnost i realna opasnost.

Nužna odbrana podrazumeva i zaštitu trećeg lica od napada, što potvrđuje sagovornica Euronews Srbije.

„Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, nužna odbrana je definisana kao odbijanje istovremenog protipravnog napada od svog dobra ili dobra drugog. Dakle, zakon dozvoljava da se treće lice umeša radi zaštite druge osobe od napada, ali samo ukoliko ne bi prekoračio granice nužne odbrane“, kaže Pešić.

„Nema odbrane kad je napad već prestao“

Advokatica navodi kako procena situacije na osnovu koje ćemo postupati predstavlja osnov adekvatne nužne odbrane.

„Pre svega, potrebno je dobro proceniti situaciju, postupiti razumno i proporcionalno, pružiti neophodnu odbranu (nema odbrane kad je napad već prestao), primeniti najmanju moguću silu ali ne na štetu odbrane“, tvrdi ona.

Ona je primerom iz prakse objasnila kako se eventualna opravdanost odbrane sagledava sa aspekta napadnutog i situacije u kojoj se našao:

„Tako u slučaju, kada je napadač nožem naneo laku telesnu povredu napadnutom, a ovaj ga u odbrani lišio života, postoji nužna odbrana a ne i njeno prekoračenje s obzirom na to da je napadač nastavio sa napadom jer je napadnuti opravdano mogao očekivati da će ga ponovo udariti nožem u cilju da ga teško telesno povredi ili ubije (Savezni vrhovni sud KZ. 19/57)“, navodi Pešić.

Takođe, navodi primer odbrane okrivljenog, prema kojoj je tvrdio da je postupao u nužnoj odbrani, jer mu je postupanje oštećenog – koji je zavukao ruku u unutrašnji džep jakne – stvorilo utisak neposredne opasnosti.

„Ipak, sud nije prihvatio ovaj deo odbrane, jer opisano postupanje oštećenog, koji je navodno držao ruku u džepu kao da ima pištolj, ne predstavlja bilo kakav napad. Naime, oštećeni nije preduzeo nijednu radnju koja bi u krivičnom smislu predstavljala protivpravan napad, na osnovu kojeg bi radnje okrivljenog mogle biti ocenjene kao postupanje u nužnoj odbrani“, kaže ona.