Obavezan vojni rok – hoće li dva i po meseca biti dovoljno za obuku i odrastanje
Prvi momci će u obaveznu vojsku na dva i po meseca za godinu dana. Vlada je prihvatila predlog predsednika države da se vojni rok vrati. Kako će to tačno izgledati tek će biti precizirano Zakonom koji bi pred poslanicima trebalo da se nađe u martu.
Podeli vest:
Odelo ne čini čoveka, ali nije malo onih koji tvrde da uniforma čini. Otkako je obavezni vojni rok ukinut 2011. godine, traje polemika o njegovom vraćanju. U 13 godina, stalo je mnogo razloga za i protiv.
„Verovatno će to da bude dobro, jer su i prošle generacije išle. Rekli su da je to dobro za sticanje nekih radnih navika, ustajanje rano ujutru“, kaže jedan od anketiranih.
Drugi smatra da nije tačno da, vojska pravi čoveka. Prema njegovim rečima to pre vojske čine porodica i školstvo.
Koliko će vraćanje obaveznog vojnog roka da košta, još se računa. Biće će sve precizirano novim zakonom, čiju izradu, do kraja godine, najavljuje premijer Srbije Miloš Vučević.
Ukazuje da u ovom trenutku nije samo pitanje izmene zakona i administrativnih tehničkih mera, već da sledi i priprema kasarni, logistike, kao i medicinskih centara u kojima će se vrštiti pregledi regruta.
Od Drugog svetskog rata skraćivana je dužina vojnog roka. Najduži je bio tri godine a najkraći osam meseci. Sada bi trebalo da traje 75 dana. Dva meseca vojne obuke i dve nedelje vojne vežbe.
„Bilo je esperata koji nisu ni služili vojni rok pa su komenatarasili dovoljno, malo licitirali su tim periodom. Ja sam učestvovao u snimanju filma ‘Operacija Halijard’ među tim glumcima skoro nije nije služio vojsku i za par sati su perfektno savladali automat, mitraljez, znači mogu, sve zavisi od pristupa toj deci. Oni su u tom delu elektronike, društvenih mreža eksperti, naravno da će savladati i vojnu obuku, samo je važan pristup“, kaže Jelesije Radivojević, general u penziji.
„Smanjena interakcija uživo i dominacija tehnologije“
Generacija Z (zet) i mlađe, na koje se odnosi odluka o obaveznom vojnom roku, smatra se socijalno i emotivno nezrelom. Krivce za to stručnjaci vide u smanjenju interakcije uživo i dominaciji tehnologije.
„Za njih je ovo iznenađenje i kod njih najviše dominira strah od adaptacije i da li će oni to moći, mada većina strahova preliva se upravo od roditelja i čini mi se da su oni ti koji više imaju strah, a mislim da kada oni krenu u vojsku i kada vide kako to sve izgleda da će se strah smanjiti. Čovek inače mnogo više ima strah od nepoznatog, što za njih ova sitacija i jeste“, kaže Jovana Stojković, psihoterapeut.
Odluku o ponovnom uvođenju vojnog roka od sledeće godine donela je Hrvatska. Dvanaest evropskih zemalja nije ni ukidalo obavezan vojni rok među njima Švajcarska, Norveška, Austrija, Turska, Rusija, Ukrajina, Grčka…
Podeli vest:
