• Ocene za devojčice neće se više pisati isto kao za dečake: Umesto „odličan“, stajaće „odlična“

    Ocene za devojčice neće se više pisati isto kao za dečake: Umesto „odličan“, stajaće „odlična“. To stoji u odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti koja se odnosi na primenu obaveznosti rodno senzitivnog jezika u medijima, kao i oblasti obrazovanja i nauke, gde će u slučaju kršenja te obaveze biti propisane kaznene odredbe, počela je nedavno da se primenjuje.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Ocene za devojčice neće se više pisati isto kao za dečake: Umesto „odličan“, stajaće „odlična“
    Foto: Unsplash

    Autorka „Smernica za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti“ Zorica Mršević rekla je da počinje primena odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti koja se odnosi na primenu obaveznosti rodno senzitivnog jezika u medijima, kao i oblasti obrazovanja i nauke, gde će u slučaju kršenja te obaveze biti propisane kaznene odredbe.

    Mrševićeva je istakla da se zakonom predviđa i da su mediji u Srbiji dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik, međutim, kako objašnjava, za njih ne postoje propisane kaznene odredbe, jer su, kako navodi, zakonodavci smatrali da postoji nezavisnost medija i da, s tim u vezi, za njih ne sme biti nikakvih sankcija.

    Novčane kazne

    „Postoje novčane kazne u iznosu do dva miliona, ali nevezano za jezik, već za kršenje samog Zakona o rodnoj ravnopravnosti u kandidacionom postupku ili u procesu izbora, što nema nikakve veze sa samim jezikom. Jeste da postoji taj član koji predviđa obaveznost primene rodno senzitivnog jezika u obrazovnom procesu, u nauci i u medijama, ali mislim da sankcionisanja neće biti, jedino ko može da bude sankcionisan su odgovorne osobe u organima javne vlasti“, rekla je Mrševićeva, prenosi RTV.

    Napominje da su besmisleni navodi da će za kršenje odredbe o upotrebi rodno senzitivnog jezika biti propisane novčane kazne ili čak kazne zatvora i objašnjava da se obaveza korišćenja rodno senzitivnog jezika sa propisanim kaznenim odredbama odnosi na upotrebu jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.

    „To tačno znači da u udžbenicima treba da bude primena rodno osetljivog jezika u skladu sa gramatičim rodom lica o kome se radi, što znači da će se u diplomama i sertifikatima žene imenovati u ženskom rodu. Dakle, ocene za osobe ženskog pola biće umesto odličan – odlična ili umesto vrlo dobar – vrlo dobra“, kaže Mršević.

    Značaj Zakona o ravnopravnosti

    Prema njenim rečima, u slučaju kršenja te obaveze u obrazovanju i nauci, postupak se neće pokrenuti po službenoj dužnosti, već samo u slučaju da postupak pokrene neko ko ima, kako kaže, pravno relevantan interes da to pokrene. Ipak, dodaje da je značaj Zakona o ravnopravnosti izuzetno veliki, pre svega zbog unapređenja položaja žena i postizanja rodne ravnopravnosti.

    „To je jedno od temeljnih načela ljudskih prava, jedan od ključnih preduslova za uspostavljanje demokratije, vladavine prava, socijalnog mira i pravde. To podrazumeva ravnopravan položaj i mogućnosti za muškarce i žene u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog života, uključujući i zaštitu od svih vidova nasilja“, navela je ona.

    Kako kaže, rodna neravnopravnost je još uvek prisutna u mnogim vidovima društvenog života i često nije prepoznata kao takva, već prihvaćena kao deo tradicije, običaja ili, kako kaže, objašnjenja da predstavlja nešto što je prirodno iako nema ničega prirodnog u diskriminaciji.

    „Zakon prepoznaje takve situacije i sadrži sistematske instrumente onemogućavanja ili smanjivanja delovanja tih diskriminatornih mehanizama. Rodna ravnopravnost, pored ostalog, podrazumeva povećano učešće žena u procesima odlučivanja. Postavljane rodne ravnopravnosti u centar donošenja odluka raznih vrsta u raznim oblastima, posebno će doprineti odnosu prema zaposlenim ženama i ženama na tržištu rada, kao i ekonomskom osnaživanju žena“, rekla je Mrševićeva.

    Naglašava da Zakon utvrđuje, kako kaže, celovitu i usklađenu politiku države u cilju eliminisana diskriminacije žena, poboljšanja njihovog položaja i integrisanja principa rodne ravnopravnosti u sve oblasti delovanja institucija sistema i navodi da je to jedan od elemenata modernizacije i demokratizacije društva u cilju bržeg i efikasnijeg društvenog razvoja.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    UEFA pokrenula disciplinski postupak protiv Srbije

    Evropska fudbalska unija (UEFA) saopštila je danas da je pokrenula disciplinski postupak protiv Fudbalskog saveza Srbije zbog navodnog nedoličnog ponašanja njegovih navijača, na marginama […]