Od akutne leukemije u Srbiji godišnje oboli više od 300 ljudi: Imamo odlične lekare, ali treba više edukovati pacijente
Akutne leukemije ili rak krvi predstavljaju maligne bolesti ćelija krvi i koštane srži. Postoje dva osnovna tipa ove bolesti: akutna mijeloidna i akutna limfoblastna leukemija. Akutna mijeloidna leukemija, jedna je od najmalignijih bolesti kod ljudi, od koje godišnje u Srbiji oboli oko 150 pacijenata svih uzrasta. Ova retka bolest pretenduje da prestane da bude retka zbog konstantnog rasta broja obolelih.
Podeli vest:
Kada je reč o lečenju akutnih leukemija u Srbiji „situacija nije toliko loša“, ocenjuje predsednik Udruženja pacijenata obolelih od akutnih leukemija „Leuka“ Predrag Slijepčević.
Slijepčević za Euronews kaže da naša zemlja ima jako dobre lekare, korektne uslove, ali da nemamo najnovije lekove.
„Pre neki dan smo dobili jedan od tih novih lekova. Tu treba da uradimo još dosta toga, ali generalno sve ovo je jedna stvar koja mora se raditi svakodnevno i gde mora svakog dana da se uloži napor da povećamo šanse ljudima koji su oboleli od ovih vrsta kancera da imaju šansu da prežive, da ostanu sa nama“, ističe predsednik udruženja.
Od akutnih leukemija godišnje u Srbiji oboli više od 300 pacijenata, a Udruženje za borbu protiv akutnih leukemija „Leuka“ je u protekle tri godine sprovelo istraživanje, prema kojem 85 odsto građana nije imalo nikakva saznanja o potrebi za trombocitima i matičnim ćelijama, ističe Slijepčević.
Kako navodi 14 odsto ispitanika je čulo za trombocite i matične ćelije, ali nisu znali da objasne čemu služe, dok je svega jedan odsto znalo i većinom su to bile osobe koje su u bliskom okruženju imale obolelog od leukemije, navodi se u saopštenju.
Poražavajuća činjenica je da se ova statistika odnosi i na dobrovoljne davaoce krvi. S toga je „Leuka“ osnovala bazu davalaca trombocita koja pokriva više od 50 odsto potreba za obolele od leukemije u Beogradu i delimično u ostatku zemlje, objašnjava Slijepčević.
„Organizovali smo više desetina akcija upisa u Registar davalaca matičnih ćelija u Srbiji. Iako se broj upisanih u registar povećao sa 7. 500 na 18. 000 ljudi, to i dalje nije dovoljno, jer se najveći broj transplantacija i dalje obavlja uz pomoć davalaca iz svetskog registra, što usporava proces iznalaženja adekvatnog davaoca i dodatno povećava cenu transplantacije“, rekao je Slijepčević.
Podeli vest:
