OD DANAS NOVA KAZNENA POLITIKA: Uvodi se doživotni zatvor, povećane kazne za mučitelje i ubice životinja

Kriminal koji se ponavlja, kao i nasilničko ponašanje koje se ponavlja, ubuduće će biti obavezno strožije sankcionisano, nego što je to sada slučaj, jer od danas počinje primena izmena Krivičnog zakonika (KZ) koje predviđanju nova pravila za kažnjavanje povratnika u izvršenju krivičnih dela sa umišljajem, po sistemu „tri udarca“.

Ove odredbe se pre svega odnose na krivična dela sa elementima nasilja, imovinska krivična dela, trgovinu narkoticima, držanje i nošenje oružja bez dozvole…

Pored ove opšte izmene, izmene zakona donose pooštravanje minimuma i maksimuma kazni za niz krivičnih dela sa elementima nasilja, zatim nova krivična dela, kao i novu vrstu krivične sankcije – doživotni zatvor, koja menja postojeću najstrožu kaznu 30 do 40 godina.

Državni sekretar Ministarstva pravde, Radomir Ilić, za Tanjug pojašnjava da nova zakonska rešenja predviđaju da će sud morati povratniku da izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, ukoliko je već dva ili više puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvorsku kaznu od najmanje jednu godinu.

Isto važi i ako od dana otpuštanja sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina, ukazao je Ilić.

Do sada je ovaj vid kažnjavanja bio fakultativan – bilo je ostavljeno sudu na ocenu da li će povratnika i u kojoj meri strožije kazniti, dok će za sva krivična dela u povratu izvršena nakon 1. decembra, sud biti obavezan da primeni nove odredbe o strožijem kažnjavanju.

„To znači da će, pod navedenim uslovima, na primer za krivično delo za koje je propisana kazna od šest meseci do pet godina zatvora, višestruki povratnik morati da bude osuđen na kaznu višu od dve i po godine zatvora“, naveo je državni sekretar.

Udruženje sudija i tužilaca podržava ovaj sistem kažnjavanja jer, kako smatra, ako su se lica zaista opredelila za vršenje krivičnih dela, onda treba da budu i na odgovarajući način sankcionisana.

„Niz lica živi od vršenja krivičnih dela, to su višestruki povratnici koji se stalno pojavljuju predmetima, a dobijaju kazne koje su neprimerene njihovom životu, jer sud im sudije izricale relativno blage kazne koje su im omogućavale da relativno brzo izađu iz zatvora i nastave sa vršenjem krivičnih dela“, smatra Lazar Lazović iz ovog strukovnog udruženja.

On smatra da bi povrat mogao da se smanji upravo izricanjem sankcija bliže maksimumu zaprećene kazne.

Zbog visokog procenta uslovnih osuda za lakša krivična dela, zakon je sada predvideo da sud može uslovnu osudu da izrekne učiniocu kada mu utvrdi kaznu manju od dve godine zatvora, kao i za krivična dela za koja se može izreći kazna do osam godina zatvora, umesto 10 godina koliko je predviđeno dosadašnjim zakonikom.

Izmene KZ-a predviđaju i povećane kazne za mučitelje i ubice životinja sa jedne na dve godine zatvora, a za one koji priređuju borbe pasa ili drugih životinja minimum kazne je povećan sa tri na šest meseci zatvora.

U tom slučaju maksimalna kazna je ostala tri godine uz novčanu kaznu.

Kada su u pitanju krivična dela u vezi sa proizvodnjom i trgovinom droge ubačen je novi član koji kaznom od pet do 15 godina zatvora sankcioniše onog koji: radi prodaje, nudi na prodaju ili bez naknade radi daljeg stavljanja u promet daje opojne droge maloletnom licu, duševno bolesnom licu, licu koje je privremeno duševno poremećeno, licu koje je teže duševno zaostalo ili licu koje se leči od zavisnosti od droge.

Isti član predviđa istu kaznu i za onoga ko stavlja u promet opojnu drogu pomešanu sa supstancom koja može dovesti do teškog narušavanja zdravlja ili ko ovo delo izvrši u školi ili u njenoj neposrednoj blizini ili u zatvoru, javnom lokalu, javnoj priredbi.

Iste kazne su predviđene ako ovo delo učini službeno lice, lekar, sveštenik, nastavnik ili vaspitač iskorišćavanjem svog položaja ili ako za izvršenje tog dela iskoristi maloletno lice.

Takođe propisano je i novo krivično delo koje govori o navođenju maloletnika i duševno obolelih osoba na konzumiranje droga i kažnjavaće se kaznom od dve do 10 godina zatvora.

U Krivični zakonik je ubačeno još jedno krivično delo koje se tiče napada na advokate ili članove njihovih porodica u vezi sa advokatskim poslovima.

Za ovaj osnovni oblik krivičnog dela propisana je kazna zatvora do tri godine, a ako učinilac tom prilikom nanese laku telesnu povredu advokatu ili članu njegove porodice čeka će ga kazna od jedne do pet godina zatvora.

Novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine sankcionisano je uništavanje imovine advokata i njegove porodice, a ako je na taj način prouzrokovana i šteta viša od 450.000 dinara, učiniocu će pretiti kazna od šest meseci do pet godina zatora.

Pravila koja se tiču dogovaranja krivičnog dela malo su izmenjena, pa predviđaju da se onaj ko dogovara izvršenje krivičnog dela za koje se može izreći kazna do pet godina zatvora, može biti kažnjen novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

Kada je u pitanju dogovaranje izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći doživotni zatvor, učiniocu preti kazna od tri meseca do tri godine zatvora.

Izmene Krivičnog zakonika predvidele su i strožije kazne za nasilje na sportskim priredbama, napad na službena lica u vršenju službene dužnosti, zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom.

Takođe uvedene su nove odredbe za akte nasilja koji su izvršeni na aerodromu, u avionu ili u pomorskom saobraćaju.

Pored toga, pripremanje ubistva definisano je kao novi stav za krivično delo teško ubistvo i glasi: „ko nabavlja ili osposobljava sredstva za izvršenje krivičnog dela iz stava 1. ovog člana ili otklanja prepreke za njegovo izvršenje ili sa drugim dogovara, planira ili organizuje njegovo izvršenje ili preduzme drugu radnju kojom se stvaraju uslovi za njegovo neposredno izvršenje, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.“

Pored novih krivičnih dela, KZ predviđa i novu krivičnu sankciju a to je doživotni zatvor, kojim će biti kažnjavani izvršioci najbrutalnijih krivičnih dela počinjenih posle 1. decembra. Izvršenje ove kazne ne može da zastari i neće moći da bude izrečena osobama mlađim od 21 godine.

Ova sankcija se uvodi umesto kazne od 30 do 40 godina zatvora.

Za doživotni zatvor mogućnost uslovnog otpusta posle 27 godina izdržane kazne, sa izuzetkom za pet najbrutalnijih krivičnih dela.

Ta krivična dela su: teško ubistvo deteta, silovanje sa smrtnom posledicom, obljuba nad nemoćnim licem sa smrtnom posledicom, obljuba sa detetom sa smrtnom posledicom, obljuba deteta zloupotrebom položaja sa smrtnom posledicom

Za ta krivična dela uvedena je zabrana uslovnog otpusta, bez obzira na kaznu koja je izrečena – bilo da je u pitanju kazna u određenom vremenskom trajanju, bilo da je u pitanju doživotni zatvor.

Pored pomenutih izuzetaka od uslovnog otpusta, kazna doživotnog zatvora će moći da se izrekne za sva druga krivična dela za koje je prema važećim propisima zaprećena kazna zatvora 30 do 40 godina.

Ta dela su: ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, upotreba nedozvoljenih sredstava borbe, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, agresivni rat, terorizam , upotreba smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom.

Zakonska rešenja predviđaju i da će osuđenom na kaznu doživotnog zatvora, kome sud odobri uslovni otpust, ta mera trajati 10 godina od dana kada je pušten iz zatvora, što znači da će, ukoliko prekrši obaveze koje mu je nametnuo sud ili izvrši novo krivično delo u roku od 10 godina, biti vraćen u zatvor – doživotno.

Kriminal koji se ponavlja, kao i nasilničko ponašanje koje se ponavlja, ubuduće će biti obavezno strožije sankcionisano, nego što je to sada slučaj, jer od danas počinje primena izmena Krivičnog zakonika (KZ) koje predviđanju nova pravila za kažnjavanje povratnika u izvršenju krivičnih dela sa umišljajem, po sistemu „tri udarca“.