Od početka godine 400 stradalih u saobraćajnim nezgodama
Broj stradalih u saobraćajnim nezgodama na putevima u Srbiji od početka godine dostigao je 400. Među njima je i devetoro dece koja su bili putnici. Kako poboljšati negativnu statistiku i uticati na to da se u skladu sa ciljevima Nacionalne strategije o bezbednosti saobraćaja do 2030. više nijedno dete ne izgubi život, ali i da se zaustavi negativni trend, jedno je od ključnih pitanja za stručnjake i nadležne institucije koji učestvuju na dvodnevnom Sajmu saobraćaja u Novom Sadu.
Podeli vest:
Poslednjih godina Srbija ulaže velika sredstva u izgradnju najsavremenijjih autoputeva i brzih saobraćajnica i pruga sa najvišim stepenom bezbednosti. Ali, broj nesreća sa fatalnim posledicama, nažalost i dalje je izuzetno visok i poražavajući.
„Do danas imamo 400 izgubljenih života, imamo blago povećanje od oko 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. I upravo ovaj simpozijum i ovaj sajam jesu mesto gde treba pričamo o tome i da otvoreno govorimo o tome šta ko može da uradi i šta i ko može da doprinese da imamo smanjenje stradanja u saobraćajnim nezgodama“, kazao je Branko Stamatović, direktor Agencije za bezbednost.
„U prethodnom periodu radovali smo se da ćemo prvi put u istoriji imati izuzetno mali broj stradanje dece u saobraćaju i onda su nam se desile tri nemile saobraćjne nezgode u kojima je devetoro dece stradalo. Praktično sve kao putnici. Treba dobro da se zapitamo šta je sistem uradio i da li je sistem dovoljno dobro uraido i da li je svako od nas dovoljno od sebe dao da makar ijedno dete od stradale dece ne bude stradalo“, rekao je prof. dr Dalibor Pešić sa Saobraćajnog fakulteta.
Stučanjaci zato ističu da je ključno, ali i izazov, kako da se što efikasnije primene ciljevi iz nacionalne strategije o bezbednosti u saobraćaju do 2030, ali i utiču na prevenciju, edukaciju i podizanje kulture u vožnji i svesti o svim rizicma koji dovode do takve neslavne statistike
„Dakle insistirati na uključivanju institucija, angažovanju resursa, kako ljudskih, tehnoloških, finansijskih, primeni mera što je definisano i akcionim planom, iako na ovakav način uspostavimo rad i principe psrovođenja strategije, onda možemo očekivati da do 2030. dostignemo ciljeve“, kazao je prof. dr Dragan Jovanović sa Departmana za saobraćaj FTN-a.
Podršku na podizanju svesti i rada na prevenciji i edukaciji pruža i pokrajina, koja je formirala poseban odbor za koordinaciju poslova bezbednost saobraćaja, istakla je potpredsednica Pokrajinske vlade Sandra Božić, koja je i otvorila dvodenvni sajam i simpozijum.
„Sigurna sam da sve što se tiče bezbednosti saobraćaja, edukacije, mobilnosti izazovi su današnjice , da ćemo naći zajedničkim snagama prosto put ka rešenju i da ćemo uspeti da sve ove negativne trendove i borejeve na najmanju umoguću meru“, napomenula je Božić.
Uz sistemsku podršku i primenu zakona, na skupu je naglašeno i da u prestrojavnju na bezbedni kolosek i te kako važnu uslogu ima svaki pojedinac, jer će se samo tako dostići ciljevi da na putevima više ne bude nijedno poginulo dete, i da se broj poginulih u saobraćaju prepolovi.Novi
Podeli vest:
