Oko 150.000 mladih u Srbiji niti radi, niti se školuje – šta bi trebalo promeniti u politici zapošljavanja

Broj od 147.000 mladih koji se niti školuje niti radi – koji su u takozvanom „neet“ položaju – jeste manji nego prošle godine kada je bio nešto više od 150.000, ali posmatrano sa stanovišta tržišta rada i dalje su mladi veliki neiskorišćen resurs.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović smatra da je to jedan od najvažnijih, možda i najvažniji problem sa kojim se suočavamo na tržištu rada. Dok se broj nezaposlenih u Srbiji godinama smanjuje, mladi su na tržištu rada i dalje u nepovoljnom položaju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Instituta za razvoj i inovacije, u prvom kvartalu ove godine bilo je oko 147.000 mladih od 15 do 29 godina koji nisu radili niti su se školovali. Broj od 147.000 mladih koji se niti školuje niti radi – koji su u takozvanom neet položaju – jeste manji nego prošle godine kada je bio nešto više od 150.000, ali posmatrano sa stanovišta tržišta rada i dalje su mladi veliki neiskorišćen resurs.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović smatra da je to jedan od najvažnijih, možda i najvažniji problem sa kojim se suočavamo na tržištu rada.

„Usled emigracija stanovništva, usled sve većih potreba na tržištu rada, mi moramo pronaći neki rezervoar iz kojeg ćemo vući radnu snagu, bila ona srednje kvalifikovana ili visoko kvalifikovana sa posebnim karakteristikama na tržištu rada. Potrebne su dobre mere da te mlade ljude, tih 147.000 ljudi koliko ih je prema poslednjim podacima, uvučemo na tržište rada“, navodi Jevtović.

Ukazuje da ipak ne žele svi ti mladi ljudi da se uključe na tržište rada, ali se pretpostavlja da barem polovina njih želi da se uključi. To je, ukazuje, između 70.000 i 80.000 radnika za kojima sigurno da tržište rada u Srbiji žudi.“Iz naših iskustava i anketa koje smo radili na tim mladima u neet položaju, prepreke su najpre pronalazak adekvatnog posla. Često su prepreke i psihološke prirode, kako se uključiti na tržište rada, a ono što mi vidimo je da je ključni problem dolazak do prvog zaposlenja. Odatle postoje, pa i u medijima različite pošalice, skečevi, koji prave razliku između mladih na poslovima koji su početni i onih koji su na seniorskim pozicijama. Te sve stvari nam ukazuju da je velika razlika i izazov doći na tu prvu početnu poziciju“, kaže direktor Instituta za razvoj i inovacije.

Kao jedan od najvećih problema politika zapošljavanja mladih, Jevtović vidi pogrešan pristup toj grupi ljudi.

„Ni Nacionalna služba za zapošljavanje, i druge mere koje moramo priznati da postoje – počev od Moje prve plate, koju je Vlada pokrenula, nedovoljno targetiraju te mlade. To je Z generacija, ti mladi koji su sada u neet položaju, za njih su potrebne posebne mere, poseban pristup, pre svega preko društvenih mreža, društvenih kanala“, ističe Jevtović.

Napominje da politike koje smo primenjivali u protekle tri decenije ne mogu uvek dati i ne daju efikasne rezultate.

Broj od 147.000 mladih koji se niti školuje niti radi – koji su u takozvanom „neet“ položaju