Srpski sudovi zatrpani su s oko 30.000 tužbi građana protiv banaka od kojih traže povraćaj novca uzetog a konto troškova obrade kredita, kažu u Udruženju „Efektiva”, dok u Narodnoj banci Srbije i Udruženju banaka Srbije smatraju da je naplata tih troškova zakonita.
Kako je Tanjugu rečeno, NBS neće da komentariše odluke sudova, ali ističu da su otvorena za stručnu i ozbiljnu diskusiju, kao i svaku vrstu pomoći radi rešavanja tog pitanja u cilju zaštite interesa korisnika i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.
Stavovi klijenata i banaka o tome imaju li banke pravo na naplatu tih troškova potpuno su suprotni, ali su, navode u „Efektivi”, sudovi već doneli više rešenja u korist građana. S druge strane, iz NBS-a navode da je i Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav da „banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da ponuda banke sadrži jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita”.
Dejan Gavrilović iz „Efektive”, koja se bavi zaštitom bankarskih klijenata kao potrošača, tvrdi da banke te troškove naplaćuju nezakonito, za šta je potvrda i to što je sudovima podneto mnogo tužbi.
– Neka javnost onda sama kaže na čijoj je strani zakon ako sudovi presuđuju u korist građana – kaže Gavrilović.
Neke banke su već posle prvostepenih presuda isplaćivale novac i u pitanju su manje sume, što se tumači time da na taj način žele da izbegnu prinudno izvršenje. Do toga bi moglo doći ako bi u drugostepenom sudskom postupku izgubile spor i presuda postala pravosnažna.
Po Gavrilovićevim rečima, troškovi obrade kredita naplaćuju se procentualno i kreću se od 0,5 odsto do 1,5 odsto iznosa kredita kod stambenih zajmova, do čak 15 odsto kod keš i gotovinskih kredita. On smatra da je nejasno u čemu se ogleda trošak banke pri obradi kredita i da bi banka klijentu prilikom naplate trebalo da objasni da je obrada koštala, recimo, toliko i toliko papira, struje, tonera…
– Nije logično ni ako jedan klijent uzme kredit od 1.000 evra, a drugi od 10.000, pa banka prvom naplati 20 evra, a drugom 200 – jer se ne vidi zašto je tolika razlika za obavljanje posla – kaže Gavrilović.
Sasvim drugačije o tom problemu misle u NBS-u i Udruženju banaka Srbije. NBS u saopštenju dostavljenom Tanjugu ističe da je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisano da ugovor o kreditu mora da sadrži vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika. Ističe se i da je važno ukazati na to da naknade i troškovi u vezi s realizacijom kredita, kao što su troškovi obrade, praćenja i administriranja kredita, koje banka naplaćuje od korisnika, ulaze u obračun efektivne kamatne stope.
Zakoni, odluke…
U UBS-u kažu da banke nemaju nikakvu dilemu o tome da su naknade za troškove obrade kredita zakonite, te da u prilog tome ide i više zakona i odluka nadležnih organa, a pre svega odluka NBS-a o jedinstvenom načinu obračuna kamata i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a takav stav zastupa i Evropski sud pravde. Dodaje se i da je ključno to da je banka klijenta upoznala s tim troškom u trenutku sklapanja ugovora, kao i da su troškovi bili transparentno iskazani kao deo efektivne kamatne stope. Kažu i da je Srbija jedina gde je u toku kampanja za podizanje tužbi protiv banaka iako se naknade za tu uslugu naplaćuju i u drugim zemljama. Naknada za bankarske troškove postoji u bankarskoj praksi i u međunarodnim relacijama, pa, recimo, država prilikom zaduživanja kod međunarodnih institucija plaća i naknadu za troškove.
Takođe, navode da je zakonska obaveza banke da te troškove jasno predoči korisniku u predugovornoj fazi, odnosno iskaže u ponudi, da bi korisnik na transparentan način bio upoznat sa svim troškovima koji padaju na njegov teret. Uz to, banke su dužne da efektivnu kamatnu stopu obračunavaju na jedinstven propisani način radi poređenja istovrsnih ponuda različitih banaka. Time se obezbeđuje da klijent sagleda sve obaveze i troškove koje bi mogao imati.
NBS je s aspekta zaštite korisnika finansijskih usluga, zakonima propisao da su banke obavezne da korisnicima daju potpune i jasne informacije i objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o kreditu. Iz NBS-a podsećaju na to da u stavu Vrhovnog kasacionog suda stoji i da ti troškovi kredita mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćivati se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Taj sud je, kažu u NBS-u, takav stav zauzeo i tumačenjem odredbi Odluke o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite, koja važi od 2006. godine, a kojom su detaljno definisani troškovi odobravanja kredita i obaveza da se svi iskažu kroz obračun efektivne kamatne stope.
Srpski sudovi zatrpani su s oko 30.000 tužbi građana protiv banaka od kojih traže povraćaj novca uzetog a konto troškova obrade kredita, kažu u Udruženju „Efektiva”, dok u Narodnoj banci Srbije i Udruženju banaka Srbije smatraju da je naplata tih troškova zakonita.