Opasan trend u Srbiji skupo se plaća, i ne samo u novcu: Dijetetski suplementi sumnjivog porekla preplavili internet

U poslednjih pet godina u svetu je značajno porasla upotreba dijetetskih suplemenata u ishrani, ali istraživanja ukazuju da se ti dodaci često kupuju bez prethodnog saveta s lekarom. Osim opasnosti po zdravlje, veliku štetu od nelegalnog prometa trpi i država, a najveći problem je prodaja preko Fejsbuka i Instagrama.

Problem je u tome što falsifikovani suplementi obično nastaju u improvizovanim laboratorijama, a često se dešava da uopšte nemaju aktivnu supstancu ili čak da sadrže materije koje su štetne po zdravlje. Zbog toga stručnjaci savetuju da kupci provere da li na ambalaži postoji deklaracija i potvrda da je preparat upisan u bazu Ministarstva zdravlja, kako bi bili sigurni da nisu prevareni.

Vesna Pantić-Palibrk iz Gradskog zavoda za javno zdravlje objašnjava za Euronews Srbija da svaki lek ili sumplement mora da prođe kroz određenu proceduru.

„Svaki proizvod koji je prošao proceduru mora da ima na pakovanju broj i datum upisa u bazu podataka i mora da ima sve one osnovne elemente koji su neophodni za takvu vrstu proizvoda. To podrazumeva naziv i oznake koje kategorije je proizvod, preko deklarisanja sastojaka, količine aktivnih komponenti, i doze, tačije preporučenog načina uzimanja“, rekla je ona i dodala da je takođe jako važno da potrošači moraju da slede navedena uputstva kako ne bi sebe izložili nekom nepotrebnom riziku.

Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“objavio je preporuke kako pravilno koristiti dijetetske suplemente koji se svode na to da oni nisu zamena za ishranu, da je bitna konsultacija s lekarom, kupovina samo na ovlašćenim mestima i provera osetljivosti na sastojke.

Međutim, društvene mreže i pojedini portali napravili su veliku pometnju kada informišu o ovoj temi, pa tako građani iz neznanja kupuju nelegalne lekove i suplemente. 

„Oko 197.000 ljudi kupovalo dijetetske suplemente putem interneta u 2017.“

Ipak, Igor Špadijer iz Grupacije proizvođača, uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata kaže za Euronews Srbija da hrabri činjenica da je u poslednje vreme došlo do značajnog pada u njihovoj prodaji.

„Zabeležen je drastičan pad prodaje neregistrovanih proizvoda u Republici Srbiji. Pik prodaje je bio 2019. godina. Tada je oko 197.000 ljudi kupovalo dijetetske suplemente putem interneta. Međutim, kada bi uporedili, sa prethodnim godinama ona bi videli, na primer, da je 2021. godine njih 34.000 kupovalo, a 2022. godine 48.000“, objašnjava on.

Špadijer ukazuje na činjenicu da su ljudi zapravo prestali da kupuju nelegalne sumplemente.

„Znamo da je onlajn u velikom rastu. Znamo da je cela ta trgovina koja ide putem interneta u ogromnom rastu. Dakle, šta se ovde desilo? Desilo se da su ljudi prestali da kupuju nelegalne suplemente na tim platformama i počeli su da se okreću prema legitimnim prodavcima, specijalizovanim prodavnicama i apotekama“, rekao je on.

Podaci kažu da su sada u Srbiji identifikovane 92 stranice na Fejsbuku i Instagramu, ali i skoro sedam hiljada oglasa na vebu preko kojih se prodaju dodaci ishrani koji nisu registrovani.

Sa druge strane, dozvolu za promet dijetetskih suplemenata ima više od 9.500 proizvoda, od kojih je 29 odsto proizvedeno u Srbiji.

Jorga: Kovid doprineo tome da se sve kupuje onlajn, pa i suplementi

Lekar i specijalista za ishranu Jagoda Jorga objasnila je za Euronews Srbija da je kovid doprineo tome da ljudi kupuju suplemente sami i to još online, tako da je izuzetno teško kontrolisati šta se prodaje i kupuje.

„Verujem da ne postoji razlog zbog čega bi se Srbija izdvojila u poređenju sa ostatkom sveta kada je u pitanju samoinicijativna kupovina sumplemenata. Kovid je uopšte opredelio veliki broj ljudi da se snabdeva onlajn mnogo čime pa verujem da tu spadaju i oni“, rekla je ona.

Jorga objašnjava da su dijetetski proizvodi registrovani kao hrana, a ne kao lekovi, pa se na taj način i doživljavaju tako da su skloni za zloupotrebu.

„Dijetetski proizvodi su registrovani kao hrana. Znači, isti zakoni važe kao i za hranu važe i za dijatetiku. Nisu registrovani kao lekovi i ne podležu prvilima Agencije za lekove. To ih čini ranjivim na potencijalne zlupotrebe što se tiče i same zdravstvene etike“, rekla je ona.

Kako objašnajva, upravo zbog toga ljudi su često skloni da, čim budu nezadovoljni rezultatima, jedne zamene za druge.

„Verujem da ljudi često vrlo često prelaze sa jednog na drugo pitanje. Oni često očekuju brzi efekat koji im se nudi, i koji na žalost ne mogu da ostvare bilo da je u pitanju pad šećera ili imuniteta ili gojaznost. Po mom iskustvu, taj preparat jednostavno ne ispuni njihova očekivanja i i oni idu dalje. Činjenica je da su enormne pare u opticaju kada je dijetetika u pitanju. To je svetski trend inače“, objasnila je ona.

Jorga kaže da je važno ukazati na to suplementi nisu zamena za izbalansiranu ishranu i da se oni koriste isključivo u specifičnim situacijama.

„Postoje situacije kada je nekom čoveku potreban neki dodatak u ishrani. Kada je to? Može da bude kada je njegova ishrana kompromitovana postoperativnim tokom ili u nekim takvim stanjima. Često su i nekim posebni stanjima oni potrebni, kao što je na primer trudnoća ili u rastu i razvoju. To se odnosi isključivo na situaciju tih sastujaka, nutritivnim sastojicima. Ne govorimo o biljnim sastojicima koji se marketiraju kao da leče nešto. Naime, oni spadaju u neku drugu priču i oni se podvode pod dijetetiku. Tako da to stvara dosta veliku zbrku“, objasnla je ona.

U poslednjih pet godina u svetu je značajno porasla upotreba dijetetskih suplemenata u ishrani, ali istraživanja ukazuju da se ti dodaci često kupuju bez prethodnog saveta s lekarom. Osim opasnosti po zdravlje, veliku štetu od nelegalnog prometa trpi i država, a najveći problem je prodaja preko Fejsbuka i Instagrama.