Vesti da je pas napao, izujedao, povredio dete ili odraslu osobu nisu retke. Mediji su poslednjih nekoliko meseci često objavljivali vesti o tome. Najsvežija je od 8. februara, da je na Zvezdari kod Petog parkića staford napao slabovidog čoveka i njegovog psa vodiča. Slične vesti stižu i mesecima unazad. Zašto se sve ovo dešava? Imati psa postala je moda, pa se kupuju bez predznanja i obuke, informišu se o rasama na nepouzdanim sajtovima. Dobri poznavaoci kažu da je uvek kriv vlasnik.
Nije dovoljna samo bezrezervna ljubav, već stav vlasnika i način na koji „vaspitava“ svog psa. Zoran Janković ima dva staforda, ali nijednog trenutka se nije odmicao dok su nam Simba i Nala pravili društvo.
Naveo je da je vlasnik stafordâ zato što ih voli.
„Nemam taj problem da neko kaže opasni su. Teritorijalni su, čuvaju kuću, maze su, nikada nikakav problem nisam imao, imao sam i pitove. Nije bilo opasnih situacija? Ne, nikad u kući su, dvorištu, svoju teritoriju čuvaju i ne daju na sebe. I ovako sa ljudima su super, pa videli ste i sami sve vreme ste bili ovde, nikakav problem, to su mazulje jedne“, naveo je Janković.
Kao i kod ljudi, nije ni narav svakog psa ista. Stafordi generalno imaju dobru narav, ali izuzeci uvek postoje kao i kod ostalih pasmina.
„Postoje i ti hiperaktivni, agresivni psi. Na svu sreću to je jedan u pet hiljada. Čovek koji drži takvog psa mora da bude na strahovitom oprezu. Tu je problem urbane sredine gde vi ne možete psa olako da pustite, čak i manje pse, nikada ne smete da budete 100 odsto sigurni u tog psa. Prolaze ljudi, prolaze deca, neko iznenadi psa, zagrli ga, taj zagrljaj za vas je ljubav ali za psa može da znači napad“, istakao je Janković.
Oštri zubi u kombinaciji sa strahovito jakom vilicom mogu i kost da polome. Ugriz je podjednako opasan, kako za druge pse tako i za ljude. Vlasnici pasa često greše u samom početku.
„Problem je što ljudi uzmu psa, ne znaju ništa o njima i tek tada počnu da uče, i to sa Fejsbuka, na primer, i tamo 98 odsto stvari nije tačno. Ko god kupuje bilo koju rasu, prvo treba dobro da se raspita, da nauči i teoretski o njima“, kazao je Obrad Đokić, međunarodni kinološki sudija.
Kako napraviš psa takav će i biti – tvrdi Zoran. Ipak, to nije tako jednostavno i nije za svakoga. Potrebno je mnogo rada, truda i znalačkog pristupa.
Takođe, treba imati razumevanja i za one koji se pasa plaše, jer najjednostavije rečeno – nismo svi isti, niti to što se neko pasa plaši ne znači da ih ne voli.
Koje rasa pasa se smatraju opasnim – objašnjava veterinarski inspektor
Veterinarski inspektor Dušan Ljuština rekao je za RTS da se prema Zakonu o dobrobiti životinja opasnim psima smatraju pitbul, pitbul terijer, staford terijer, mali bul terijer i mešanci ovih rasa.
„Pod opasnim psom se podrazumeva svaka jedinka koja je bez očiglednog razloga napala drugu životinju, nanela joj ozlede ili usmrtila, napala čoveka, takođe, psi koji se koriste i uče za borbe pasa, zatim psi čuvari koji ne potiču iz kontrolisanog legla, izuzev službenih pasa“, kazao je Ljuština i dodao da takve pse registruju veterinari.
Naglasio je da je prema zakonu moguće držati pse kao kućne ljubimce, uključujući i pse koji mogu predstavljati opasnost za okolinu.
„Što se tiče pasa koji mogu da predstavljaju opasnost za okolinu, njih mogu da drže samo punoletna lica, lica koja nisu bila pod krivičnom odgovornošću, koja nisu krivično kažnjavana za dela nasilja, trgovine narkoticima i krivičnih dela te vrste“, objasnio je Dušan Ljuština.
Istakao je da te pse moraju da šetaju isključivo vlasnici, pod kontrolisanim uslovima – sa korpom na njušci, na povocu i to na prostoru koji je propisala lokalna samouprava. Ljuština je napomenuo da ti psi nikad ne smeju da budu pušteni sa povoca na otvorenom prostoru.
Inspektor je naveo da je za kupovinu opasnog psa potreban je rodovnik koji izdaje Kinološki savez i da pas bude upisan u rodovnu knjigu u Savezu, kao i da vlasnik sa psom prođe obuku socijalizacije i da nakon toga može da drži tog psa.
„Svaki vlasnik psa je dužan da se odgovorno ponaša prema toj životinji, da joj obezbedi uslove za život, da joj obezbedi zdravstvenu zaštitu, da je, ukoliko je ne drži u stanu, obezbedi prostor koji će biti adekvatan, u tipu kućice, koji će biti pod ključem i da životinja ne može da izađe van tog objekta“, rekao je Ljuština.
Napomenuo je da takvi prostori moraju da budu označeni vidnom oznakom „opasan pas“.
Dušan Ljuština je istakao da je tokom prošle godine u Beogradu zabeleženo 117 povreda koje su naneli vlasnički psi i 400 prijava koje su se odnosile na zanemarivanje i neodgovornog vlasništva.
Za neodgovorno vlasništvo, dodao je, kazna je od pet do 50.000 dinara, a na terenu se zatiču različite situacije – vlasnici kriju pse, govore da nisu tu, zbog čega ponekad mora interveniše i policija.
Vesti da je pas napao, izujedao, povredio dete ili odraslu osobu nisu retke. Mediji su poslednjih nekoliko meseci često objavljivali vesti o tome. Najsvežija je od 8. februara, da je na Zvezdari kod Petog parkića staford napao slabovidog čoveka i njegovog psa vodiča. Slične vesti stižu i mesecima unazad. Zašto se sve ovo dešava? Imati psa postala je moda, pa se kupuju bez predznanja i obuke, informišu se o rasama na nepouzdanim sajtovima. Dobri poznavaoci kažu da je uvek kriv vlasnik.