Operacije katarakte i vantelesna oplodnja i u privatnim klinikama o trošku RFZO

Kako bi se smnjile liste čekanja za vantelesnu oplodnju i operacije katarakte, Republički fond za zdravstveno osiguranje zaključio je ugovore sa privatnim zdravstvenim ustanovama.

Ivana Đunisijević iz RFZO-a kaže za RTS da na operaciju katarakte čeka oko 19.000 osiguranika, a da je prethodne godine u privatnim ustanovima urađeno 18.000 operacija, dok evidencije o listama čekanja za vantelesnu oplodnju ne postoje.

„Ono što primećujemo je da je interesovanje za operacije katarakte kod privatnika jednako onom u državnim institucijama. Što se tiče vantelesne oplodnje, tu malo više ide u korist privatnika u odnosu na državne bolnice, ali moram da napomenem i da su kod državnih ustanova kapaciteti manji nego kod privatnika“, navodi Đunisijević.

Operacije najčešće u Beogradu, 28 ustanova za kataraktu, 16 za vantelesnu oplodnju
Đunasijević ističe da se intervencije najčešće izvode u Beogradu, zato što je sa klinikama iz prestonice Srbije zaključeno najviše ugovora.

„U ovoj godini imamo dve nove ustanove sa kojima sarađujemo što se tiče katarakte, tako da je ukupan broj privatnih klinika za operaciju katarakte 28. Što se tiče vantelesne oplodnje, ove godine je zaključena saradnja sa jednom novom ustanovom, a ukupan broj je 16“, kaže Đunasijevićeva.

Operacija katarakte i procedura

Govoreći o proceduri za prijavu na listu čekanja za operaciju katarakte, Ivana Đunisijević objašnjava da je uslov za odlazak na operaciju kod privatnika, a na teret RFZO-a, taj da podnosilac zahteva mora da se nađe na listi čekanja.

„Dakle, mora da krene od svog izabranog lekara i pregleda na kom se utvrđuje oftamolopki problem. Dalje se upućuje u viši sistem zdravstvene zaštite – bolnicu ili klinički centar. Tek tamo lekar utvrđuje da li je neko za operaciju, i upisuje ga na listu čekanja“, poručuje sagovornica iz RFZO-a.

„Kada se osigurano lice stavi na listu čekanja, on ima mogućnost da se operiše na teret sredstava RFZO-a i u privatnoj klinici. Da bi se to dogodilo, potrebno je da budu anketirani od strane republičkog organa, gde bi trebalo da im se predoči mogućnost da se operišu privatno, objasni na koji način je to moguće i naznači da je besplatno, osim partipacije u nekom procentualnom iznosu sočiva.“

Vantelesna oplodnja – ko ima pravo i koliko važi potvrda

Đunasijević ističe da kod podnošenja zahteva za vantelesnu oplodnju procedura podrazumeva da žena, sa ili bez partnera, dobije odobrenje stručne komisije gde se odabira zdravstvena ustanova za operaciju.

„Sve nformacije se potom prosleđuju RFZO, gde se dalje zahteva pregled. Nakon odobrenja od komisije, podnosilac zahteva dobije potvrdu koja važi godinu dana i u tih godinu dana mora da se započne sa procedurom vantelesne oplodnje“, kaže sagovornica.

Pravo na vantelesnu oplodnju o trošku države imaju sve žene do navršenih 45 godina, ali postoje i razlike u broju pokušaja.

„Za prvo dete, broj pokušaja nije ograničen. I stimulisani pokušaju, i krioembriontransfera i neogranično zamrzavanja embriona. Što se tiče prava na drugo dete, bez obzira da li je prvo dete dobijeno iz postupka vantelesne oplodnje ili prirodnim putem, parovi imaju pravo na dva stimulisana pokušaja, tri krioembriontransfera i neogranično zamrzavanje embriona“, zaključuje Đunasijević i naglašava da postoji i treći aspekt gde postupci sa darovanim reproduktivnim ćelijama imaju pravo na tri stimulisana pokušaja, tri krioembriontransfera i jedan uvoz reproduktivnih ćelija iz inostranstva.