OPOVO: Gitare koje pravi Dalibor Vučić obišle planetu

Kako je za „Dnevnik” rekao, od zvučnijih imena, instrumente njegove ručne izrade sviraju John McLaughlin, zatim basista iz sastava „Aisan dub foundation”, a i sam je koristio svoj instrument u grupi „Eyesburn”, u kojoj je svirao bas.

– Nije mi cilj da jurim ta zvučna imena. Više sam ponosan na to što sam napravio nešto poput stipendije. Tako mladima sa teritorije naše opštine koji upišu Berkli, Konzervatortijum u Kopenhagenu i slično napravim i poklonim gitare za sreću i uspeh, i najdraži su mi ti klinci, koji su počeli svoje muzičke korake uz moje instrumente, a danas su svetske zvezde. Kina je, u suštini sada najaktuelnija po pitanju porudžbina i baš radim sa kolegama na jednom velikom projektu za njih, priča Dalibor.

Prvu gitaru napravio je dok je svirao u grupi „Eyesburn” koju i danas ima okačenu na zidu svoje radionice, pored brojnih drugih primera njegovih ruku dela. Uradio je veliki broj gitara, a sam proces stvaranja, kaže, nije lak.

– Svi detalji u ovom nivou gradnje su bitni. Posle toliko godina rada, imam striktno svoje modele, a u okviru njih je u izvedbi svaka unikat. Svaki instrument oslikavam, što daje lični pečat umetniku. Vreme potrebno za izradu zavisi od više faktora, pa tako i od toga koliko se brzo nabave svi potrebni delovi za taj proces, priča naš sagovornik.

Drvo koje se koristi za izradu kupuje na veliko i ostavlja da stoji dok ne dostigne određenu čvrstinu i stabilnost, kako se ne bi krivilo prilikom obrade. Zvuk zavisi od kombinacije drveta, pa Dalibor najviše voli da eksperimentiše na gitari, tražeći najbolji zvuk. Dugo godina rada i truda uloženo je u zanat, te je do danas istražujući u sopstvenom aranžmanu, formirao svoj brend, osmislivši dizajn, model i svoj logo, ali i prepoznatljiv zvuk.

– Bendovi dolaze kod mene da bi gitarista isprobavao instrumente i pronašao onaj koji mu najviše paše. Dešava se da ljudi probaju različite modele koje imam izložene ovde i na kraju se sjedine sa nekim od ponuđenih, te nema potrebe da je pravim, iskreno će Vučko.

Dolazili su, kaže, i likovi koji ne znaju ni sami šta hoće, pa do kraja nikada ne budu zadovoljni krajnjim proizvodom, te je do danas naučio da ne prihvata takve izazove. Na kraju krajeva, sve je praksa.