Oprema za špijuniranje – dostupna, ne košta mnogo, a da li je u skladu sa zakonom

Ne baš tako davno, oprema za špijuniranje bila je rezervisana samo za profesionalce. Cela jedna prostorija nije bila dovoljna kako bi u nju stao prisluškivač, a komplikovanu tehnologiju, sa mnogo detaljala znali su da koriste samo obučeni i državne službe. Danas je ona dostupna svima, i jednostavna za korišćenje. Međutim, šta ako se pomoću nje vrše krivična dela? Treba li se njena upotreba treba ograničiti?

Gotovo četiti decenije prepričavaju se Čvorovićeve metode prisluškivanja Ilije Čvorovića iz „Balkanskog špijuna“. U žiži njegovog objektiva nedeljama je njegov podstanar.

Neizostavni deo opreme Ilije Čvorovića za to vreme bili su metri i metri gajtana. Danas, taj postupak izgleda mnogo drugačije – sa bilo kog mesta i u bilo koje doba se mogu prikupiti poverljivi podaci, piše RTS.

Najčešće za to se koriste špijunske aplikacije na telefonima. Ipak, tržište nudi i hemijske olovke sa digitalnim snimačem i kamerom, lažne detektore za dim, ručne satove. Čak i sunčane naočare mogu imati uši. Cena takvih uređaja su od simbolične – dvadesetak evra do više stotina evra.

„Koriste se i lokatori, trakeri i različita druga sredstva, koja su vrlo često baš namenjena za izvršenje krivičnih dela, mada mogu da budu korišćena i u druge svrhe. Recimo vi možete koristiti trakere ili lokatore za praćenje kućnih ljubimaca ili malog školskog deteta dok se nalazi na putu od škole do kuće ili u svrhu zabave ili obrazovnu svrhu. Međutim, činjenica je da se često ovakvi uređaji koriste za izvršenje teških krivičnih dela – neovlašćeno prisluškivanje ili snimanje ili čak pripremanje ubistva“, ističe prof. Mladen Milošević sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu

Deklaracija drugačija od svojstva 

Uređaji se mogu naručiti putem interneta, a stručnjaci upozoravaju da je dekalracija proizvoda drugačija od onoga što je njegovo svojstvo.

„Pa se često takav proizvod navodi pod kategoriju nekakvih igračaka za šalu ili nekakve opreme za razbribrigu. Često ti uređaji dolaze sa svojim uputstvima, Jutjub tutorijalima koji detaljno objašnjavaju manipulisanje uređajem“, kaže Darko Obradović sa Instituta za međunarodnu i nacionalnu bezbednost 

Iako je prodaja takvih uređaja legalna, njeno korišćenje diktiraju strogi precizni propisi.

„Da posedujete špijunski sat nije zabranjeno, ali ukoliko tajno snimate lice ili ostavite taj sat u prostoriji s namerom da na neovlašćeni način prikupite podatke, sadržaj razgovora bez saglasnosti osobe prema kojoj primenjujete te mere, radi se dakle o krivičnim delima“, dodaje Obradović.

Važno dokazivanje namere 

Praksa pokazuje da je teško da se utvrdi da li je recimo olovka sa snimačem iskorišćena za krivično delo. Zato je važno, kažu stručnjaci, da se dokaže za koje namere se ona i koristila.

„Nožem može da se iseče hleb, a može i da se usmrti čovek. I vatreno oružje može da se nabavlja uz dozvolu nadležnog organa. Prema tome, treba voditi računa o svrsi zbog kojeg je neko sredstvo pribavljeno i treba na druge načine, preventivnim merama ograničiti dostupnost ovakvih uređaja i sprečiti njihovo korišćenje za kriminalne svrhe“, kaže Milošević.

A upravo u te svrhe korišćeni su skaj telefoni do kojih je srpska policija došla prilikom hapšenja članova organizovane kriminalne grupe, koju predvode Veljko Belivuk i Marko Miljković.

Ista slika i u još nekoliko evropskih zemalja, gde su razbijanjem tog softvera policije došle do poruka koje su se razmenjivale u podzemlju.

Ne baš tako davno, oprema za špijuniranje bila je rezervisana samo za profesionalce. Cela jedna prostorija nije bila dovoljna kako bi u nju stao prisluškivač, a komplikovanu tehnologiju, sa mnogo detaljala znali su da koriste samo obučeni i državne službe. Danas je ona dostupna svima, i jednostavna za korišćenje. Međutim, šta ako se pomoću nje vrše krivična dela? Treba li se njena upotreba treba ograničiti?