• Organska proizvodnja u Srbiji raste, koče je trgovci

    Nacionalno udruženje „Serbia organika“ pokrenulo je informacionu platformu za organske poljoprivrednike, trgovce i izvoznike. Mogu da joj pristupe i potrošači koji žele da imaju uvid u sertifikate i načine proizvodnje organskih gazdinstava. Šta u 2024. godini očekuje poljoprivrednike koji ne koriste pesticide i da li će osnivanjem prvog biodistrikta u jugoistočnoj Evropi dobiti veći zamajac.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Organska proizvodnja u Srbiji raste, koče je trgovci
    Foto: Pixabay

    Srbija ima 7.000 organskih poljoprivrednika, a 90 odsto svega što proizvedu se izveze. I to za oko 69 miliona evra.

    Gostujući u Dnevniku RTS-a, Ivana Simić iz Asocijacije „Serbia organika“ kaže da je nekada u izvoz išlo 99 odsto srpskih organskih proizvoda što, ocenjuje, znači da domaći potrošači sve više kupuju hranu bez pesticida.

    Problem, smatra, stvara uvozna roba, i to ona koju sami možemo da proizvedemo.

    „Trgovci i veliki lanci su ti koji sve više nabavljaju domaće organske proizvode, ali koji i jako puno uvoze i sveže i prerađene proizvode. Recimo sveži organski proizvodi su u maloprodajnim sistemima skuplji duplo, nekad i više, a znamo pouzdano da postoje mnogi dobri domaći dobavljači koji mogu da obezbede i kontinuitet i kvalitet“, izjavila je Ivana Simić, generalna sekretarka Asocijacije „Serbija organika“.

    Dodala je da je uverena u to da trgovinski lanci podstiču uvoz organske proizvodnje iako na domaćem tržištu mogu da nabave lokalnu, jeftiniju robu.

    Kaže da je normalno da organska hrana bude skuplja od konvencionalne jer ima mnogo ručnog rada, a ne koriste se pesticidi i druga sintetička zaštitna sredstva. Da to koliko će biti skuplja zavisi od sezone, veličine gazdinstva, veštine poljoprivrednika, ali najpre od toga da li je hrana uvozna.

    Organski proizvođači su zadovoljni subvencijama od 63.000 dinara po hektaru, dobijaju 40 odsto više novca za stočarstvo od konvencionalnih poljoprivrednika.

    Čekaju krovnu uredbu da vide da li će u 2024. godini subvencije ostati na istom nivou, ali traže da se isplaćuju redovnije.

    Smatraju da su biodistrikti kao teritorijalne celine u kojima se proizvodi zdrava hrana, zamajac ne samo za poljoprivredu već i za turizam i ugostiteljstvo.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Kako (zaista) da reklamirate račune za struju?

    Više građana je dobilo značajno veće račune za struju u odnosu na prethodnu godinu, što je izazvalo burne reakcije. U javnosti su se pojavile razne teorije o tome da su u pitanju posledice […]