• Original ili kopija – ko se češće odlučuje za kupovinu falsifikovane robe

    Najnovija istraživanja pokazuju da u proseku jedan od tri potrošača u Evropi smatra da je prihvatljivo kupiti falsifikovani proizvod ukoliko je cena originala previsoka. Zašto je mlađa populacija sklonija da prihvati kupovinu kopija i na koje proizvode se kupci najviše žale za RTS govorila je Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Original ili kopija – ko se češće odlučuje za kupovinu falsifikovane robe
    Foto: Pixabay

    Najnovija istraživanja pokazuju da u proseku jedan od tri potrošača u Evropi smatra da je prihvatljivo kupiti falsifikovani proizvod ukoliko je cena originala previsoka.

    Većina kupaca u Evropskoj uniji – čak 83 odsto, tvrdi da dobro razume značenje „intelektualne svojine“ i slaže se da je važno poštovati ove propise, pre svega zbog zaštite prava i prihoda pronalazača, izdavača, stvaralaca i umetnika.

    Ipak, kada je reč o kupovini falsifikata retko promene mišljenje.

    Objavljeno istraživanje Mreže evropskih potrošačkih organizacija pokazalo je da se među potrošačima nalazi i značajan broj onih koji sasvim svesno prihvataju i falsifikate i nelegalne onlajn sadržaje.

    Vesna Perinčić iz iz Republičke unije potrošača ističe da su krivotvoreni proizvodi toliko verni originalu da samo najbolji poznavaoci mogu da ustanove da je reč o predmetu koji nije originalan, dok prosečan potrošač to teško može primetiti.

    Međutim, kako navodi Perinčićeva, posebno kod mlađe populacije, prema saznanjima Republičke unije potrošača, oni svesno ulaze u kupovinu proizvoda za koje znaju da nisu originali upravo zbog standarda da se nešto mora imati a najčešće su to patike, sportska oprema, odeća.

    „Svesno kupuju flasifikate upravo zbog toga što su prilično informisani. Putem društvenih mreža i onlajn foruma razmenjuju iskustva, kao, na primer , o patikama jednog poznatog američkog pevača, koje se proizvode u maloj seriji po regularnoj ceni u inostranstvu od 230 dolara“, navodi Perinčićeva za RTS.

    Kako objašnjava, te patike naša mlađa populacija kupuje za dvostruko nižu sumu znajući da je reč o falsifikatu ali da su toliko verne originalu da se gotovo ne može otkriti.

    „Oni to saznaju razmenjujući mišljenja na raznim forumima, kao i to da račun ima uvek isto ime prodavca i da bar-kod kada se skenira pokazuje sasvim drugi model patika itd“, dodaje Vesna Perinčić.

    Najčešće žalbe potrošača

    Perinčićeva kaže da Republička unija potrošača najviše žalbi dobija na sportsku odeću, obuću i kozmetiku, pre svega na parfeme.

    Kako navodi, istraživanje Ministarstva trgovine sa ekspertima iz Danske i iz Velike Britanije pokazalo je da se najviše falsifikuje upravo sportska odeća, obuća, zatim drugi odevni predmeti i galanterija, satovi, tašne.

    „Potrošači mogu da se požale Tržišnoj inspekciji koja ima ovlašćenja da deluje po osnovu zakona o posebnim pravima u oblasti zaštite intelektualne svojine, ali isto tako i zbog nepoštene obmanjujuće poslovne prakse“, kaže Vesna Perinčić.

    Najčešći kanali distribucije tih falsifikovanih proizvoda su upravo internet prodaja, zatim prodaja na pijacama, ali i modni saloni.

    Perinčićeva ukazuje na to da pri kupovini falsifikata ne plaća carina, porezi, naknade po licencnim ugovorima, tako da su zarade enormne i uglavnom je reč o organizovanoj mreži za šta su predviđene i kazne zatvora i do osam godina, ali i kazne po osnovu Zakona opšte i bezbednosti proizvoda jer je, kaže, upitno i koliko su ti proizvodi sigurni.

    To je, dodaje, i privredni prestup za koji su propisane novčane kazne u rasponu od 500.000 do čak tri miliona dinara.

    Perinčićeva navodi da se kopije najčešće prodaju preko interneta, ali se prodaju i na pijacama i u modnim salonima.

    Kada je reč o starijima i oni mogu svesno da se upuste u kupovinu flasifikata, ali mogu i da budu i obmanuti ukoliko kupuju preko interneta ali i u legalnim tokovima distribucije.

    Prodaja od vrata do vrata i prezentacije

    Perinčićeva posebno upozorava na to da starija populacija može biti meta nasrtljive poslovne prakse trgovaca u sistemu od vrata do vrata ili preko raznih prezentacija budući da mogu da kupe medicinske proizvode, opremu, suplemente koji oni nisu registrovani.

    „Takvi proizvodi se isključivo kupuju u registrovanim objektima i moraju da imaju potvrdu da su registrovani pri Ministarstvu zdravlja od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva“, napominje Perinčićeva.

    Savetuje potrošačima da posebno budu obazrivi prilikom kupovine putem interneta, od fizičkih lica, jer tada nemaju nikakvu zaštitu.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Neobični saobraćajni zakoni u Srbiji

    U Srbiji postoje saobraćajni propisi koji su, na prvi pogled, neobični, ali su deo zakonskih okvira koje vozači, pešaci i biciklisti moraju poštovati kako bi izbegli kazne. Uprkos njihovoj […]