Otkazivanje ili kašnjenje leta – koja su prava putnika

Mnogima su se odmori i putovanja prošle nedelje pretvorili u stres. Na aerodromu Nikola Tesla otkazano je više polazaka, a mnogi avioni su poleteli sa višesatnim kašnjenjem. Slična slika viđena je i na aerodromu u Ženevi, gde je zbog štrajka zaposlenih otkazano više od 60 letova. Imaju li putnici i u kojoj slučajevima prava na naknadu zbog kašnjenja ili otkazivanja leta, o tome je za RTS govorio Vuk Blečić iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva. 

Vuk Blečić je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a izjavio da ukoliko dođe do pomeranja ili otkazivanja letova, kompanije u tom slučaju su dužne da putnike obaveste na vreme. 

 RTS govorio Vuk Blečić iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva.

Vuk Blečić je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a izjavio da ukoliko dođe do pomeranja ili otkazivanja letova, kompanije u tom slučaju su dužne da putnike obaveste na vreme.

“U ovom slučaju, ako je let bio danas otkazan, putnici su najčešće saznavali za tu situaciju na samom aerodromu gde su dobijali informacije o svojim pravima. Kada su ovakve situacije, koje nisu česte, kompanije gledaju da putnike prevezu na alternativni način do njihove destinacije i to je u ovom slučaju bilo zaista često i mali broj putnika nije bio prevezen. Ti putnici imaju prava koja će ostvariti u daljoj komunikaciji sa avio-prevoznicima”, navodi Blečić.

Proces je, kaže, prilično jednostavan.

“Putnici imaju rok od 90 dana da podnesu zahtev kompaniji za kompenzaciju i refundaciju karata. Znači, imaju pravo i da im se vrati novac za karte koje nisu iskorišćene i da dobiju kompenzaciju u zavisnosti koliko je let bio dug. I kompanije najčešće odgovaraju na te reklamacije pozitivno jer nema razloga da ne odgovore pozitivno i putnici najčešće budu zadovoljni“, dodaje Blečić.

Šta kad ne odgovara alternativni let

Avio-kompanije će obavestiti putnike da im je let otkazan, dati im alternativu leta.

“Ukoliko putniku ta alternativa ne odgovara, ukoliko je svrha putovanja izgubljena, neki poslovni sastanak, neko venčanje, sve zavisi od putnika, i putnik više nema razloga da putuje, on ima pravo da ne uzme alternativni let nego da mu se vrati novac od karata koje su kupljene, znači to je refundacija i kompenzacija, zato što let nije realizovan. Iznosod najčešće 250 evra putnik ima pravo za letove u unutar evropske zone da dobije kao kompenzaciju na ime otkazanog leta“, ističe Blečić.

Šta kada let kasni duže od pet sati

Kad je otkazan let, putnik, ukazuje, ima pravo i na refundaciju i na kompenzaciju.

“Ukoliko je let dugo kasnio, a to znači preko pet sati, putnik može da refundira svoje karte ukoliko nije svrha putovanja ostvarena. Ukoliko je došlo do nekih vanrednih situacija na koje avio-prevoznik nije mogao da utiče, a to su vremenske nepogode, to je zatvaranje vazdušnog prostora, imali smo kovid situaciju, onda avio-kompanija nema obavezu da putnika refundira“, ističe Blečić.

Koji sud je nadležan

Prema njegovim rečima, Direktorat ne može da naloži kompaniji da isplati, da putnika obešteti na bilo koji način, već da pruži pravni savet putniku.

“Ukoliko smatramo da putniku su ugružena prava i da je očigledna situacija, mi kontaktiramo prevoznika i zahtevamo da se isti predmet ponovo obradi i da se putniku da odgovor. Ukoliko kompanija ostane pri tom svom stavu, putnika opućujemo na nadležni sud. Ukoliko su letovi iz Republike Srbije, to su sudovi u Republici Srbije. Ukoliko su letovi iz drugih zemalja, to su nadležni sudovi zemlje polaska, a ukoliko je slučaj da je prevoznik avio kompanije Er Srbija, onda su sudovi Republike Srbije nadležni. Znači, da li je let iz Pariza, iz Londona u Beograd ili iz Beograda u London, naš sud je nadležan“, ističe Blečić.

Blečić napominje da je povećan broj putnika koji im se obraćaju i da je za to mnogo razloga.

“Prvi je bio udar korone kada su svi letovi bili otkazani, nakon toga zatvaranje vazdušnog prostora. Imali smo razne derogacije gde su zemlje zatvarale granice za putnike koji nisu imali uslove za ulazak u tu zemlju, a to su bile najčešće vakcinacije koje i dan-danas postoje u nekim zemljama gde je putnik u obavezi da se obavesti sam kakav je uslov za ulazak. Dešava se često da dođe do aerodroma, da preda kartu koju uredno kupio i da zemaljsko osoblje ne dozvoljava mu da se ukrca u avion jer nema uslove za ulazak na krajnju destinaciju“, dodaje Blečić.

Prava kod kupovine jeftinih karata

Navodi da u današnje vreme ima mnogo i jeftinih letova, ali prilikom kupovine te karte putnik se saglašava sa nekim stvarima koje njemu uskraćuju prava.

“Ako bi došlo do krajnje cene od 20-30 evra po karti, on se odrekne gomile prava koja bi mu pripala da uzme, na primer, kartu koja je nešto skuplja, a koja je refundabilna, koja daje mogućnost promene termina i sve ono što putniku zaista treba, jer kada se otkaže let, a putnik je daleko od kuće, definitivno je mnogo bolja opcija da ima alternativu da se vrati nego da ostane tamo i da pokušava sam na neki način da obavi“, kaže Blečić.

Napominje da za beogradski aerodrom aerodrom kompanije poštuju zakon u velikom procentu, pa nema predmeta koji su otišli na sud i koji dugo traju.

Više prodatih karata od broja mesta

Blečić ukazuje da od tri do pet odsto putnika se ne pojavi na letu i kompanije su često imale praznih sedišta, a da je određen broj putnika na aerodromu, žele da se ukrcaju u taj avion, međutim oni nisu prodali kartu jer su mislili da će putnici da se pojave.

“Iz tog razloga kompanije prodaju određeni broj karata više i imamo putnike koji, ako se svi pojave, situaciju da imamo dva, tri, pet putnika više na jednom letu. Tada zemaljsko osoblje poziva putnike, dobrovoljce koji žele da se ne ukrcaju na taj let pod određenim okolnostima – da li će mu dati neki vaučer i neke pogodnosti u narednim letovima to je sve stvar dogovore između putnika i kompanije. Može nekad da se desi da zaista neko ostane u Parizu duže dva dana o trošku kompanije. Ako nema neke obaveze naravno ovde u Srbiji i da se lepo provede tamo, kompanija će mu platiti taj boravak na toj destinaciji i vratiti će ga za dva dana nazad.To su neke situacije koje su dobre“, napominje Blečić.

Međutim u situaciji kada nema dobrovoljaca i kada kompanija sama mora da skine putnika sa leta, to su neke procedure kompanijske u koje sad se ne ulazi i postoji neka šema matrica kako se dođe do tih putnika kojima je uskraćeno ukrcavanje.

“Ti putnici se računaju kao da im je otkazan let. Znači imaju ta prava kao i kod otkazanog leta. Znači njima će kompanija morati da obezbedi transfer do krajnje destinacije alternativnim načinom ili će im dati kartu za neki naredni let i moraće da im plati kompenzaciju koje su po tabeli evropskih propisa. To je neugodna situacija. Dešava se. Er Srbija nema tu praksu. Kod nas nije često, ali dosta putnika iz EU kada se žale kod nas, vidim da je tamo baš česta takva situacija“, zaključio je Blečić.

Mnogima su se odmori i putovanja prošle nedelje pretvorili u stres. Na aerodromu Nikola Tesla otkazano je više polazaka, a mnogi avioni su poleteli sa višesatnim kašnjenjem. Slična slika viđena je i na aerodromu u Ženevi, gde je zbog štrajka zaposlenih otkazano više od 60 letova. Imaju li putnici i u kojoj slučajevima prava na naknadu zbog kašnjenja ili otkazivanja leta, o tome je za RTS govorio Vuk Blečić iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva.