Otkriće srpskih arheologa – Pećina Pešterija
Arheolozi i studenti arheologije Filozofskog fakulteta iz Beograda, posle dve godine istraživanja, obelodanili su veliko otkriće. U blizini Zvonačke banje na jugoistoku Srbije, otkrivena je naseobina iz doba mezolita. Datira iz istog perioda kao i Lepenski vir.
Podeli vest:
U veoma nepristupačnom predelu, blizu Zvonačke banje, sakrivena je pećina Pešterija. Do nje su do sada stizali jedino tragači za zakopanim blagom, koji su arheološkim mestima samo nanaosili štetu. Arheolozi su nakon dve godine intenzivnog istraživanja potvrdili svoje pretpostavke, piše RTS.
„Ovo je jedini lokalitet na centralnom Balkanu, koji se nalazi van Đerdapa. Pošto je nepristupačna pećina, verujemo da kada je bilo toplije vreme, tokom leta, da su se nastanjivali ovde, blizu je reka, mogli su da love. Imamo tragove lovljenja jelena i kozoroga. Ovde su pronađena dva zuba virezuba, to je jedna vrsta šarana, koja danas nastanjuje Rusiju. Međutim, u mezolitu te ribe su nastanjivale i naše krajeve. To su ždrelni zubi i mezolitske zajednice su koristile te ždrelne zube za ukrašavanje odeće. Na primer u Đerdapu, možete videti delove odeće koji su ukrašeni sa tim zubima“, istakao je Danilo Pajović, doktorand arheologije.
Za studente arheologije ovo istraživanje je poseban izazov.
„Ovde nalazimo dosta artefakata. Uglavnom su kameni artefakti, ima dosta kostiju životinja, što je vrlo zanimljivo i specifično za ovaj lokalitet“, navodi studentkinja arheologije Jovana Lazarević.
Njena koleginica, Milica Vasiljević, otkriva da trenutno iščišćavaju jedan geološki sloj: „Trudimo se da se spustimo na isti sloj. Očekujemo da dođemo do sloja i nađemo još artefakata. Imamo neke fragmentovane kosti, takođe jednu celu mandibulu govečeta. Ima zanimljivih nalaza“.
„Ovo je jedan od najzahtevnijih terena na kojima sam bila. Prilično je jedinstveno, jer nemamo toliko nalaza mezolita, pogotovu ne ovakvih“, rekla je studentkinja Jelena Timotijević.
Otkriće mezolitske naseobine u fokusu interesovanja svetske naučne javnosti
Istraživanje razjašnjava kako su ti ljudi živeli, kako su se kretali i dokazuje da ovo područje nije bilo nenaseljeno u vreme kada su prvi zemljoradnici došli.
„Našli smo dosta ovih kamenih alatki, imamo ih par stotina. U pitanju su uglavnom vrlo sitne alatke koje su predstavljale projektile za lukove i strele i koplja, pomoću kojih su lovili razne životinje, a našli smo i umetke za srpove. Ovde smo našli riblje zube koji su obrađivani, što pokazuje da su ove zajednice bile u kontaktu sa đerdapskim zajednicama i da je to jednostavno isti period i da ta populacija nije naseljavala samo Đerdap, već verovatno čitavo područje istočne Srbije. Ovo je fenomenalno zato što se istorija ovog kraja produžila za 20.000 godina, a ovo otkriće se sada nalazi u fokusu interesovanja svetske naučne javnosti“, objašnjava Dušan Mihailović, profesor arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
O mezolitskoj naseobini u Zvonačkoj banji arheolozi su objavili naučni rad u međunarodnom časopisu. Istraživanja se nastavljaju, a ostaje retoričko pitanje da li će preci iz mezolita uspeti da probude uspavani, zaboravljeni kraj u svakom smilslu.
Podeli vest:
