Otvaranje dve izložbe u okviru saradnje Muzeja naivne i marginalne umetnosti i Galerije Matice srpske

Galerija Matice srpske gostuje u MNMU u Jagodini s izložbom “Pomorišac – Vasa Pomorišac”, koja će biti otvorena 13. juna u 19 časova.

Ova izložba posvećena je umetniku koji je uspeo da klasičnu umetnost prikaže kroz optiku modernog pogleda, koji se jedini među svojim kolegama slikarima prve polovine XX veka školovao u Londonu i koji je nagrađen Srebrnom medaljom Udruženja francuskih umetnika. Dela Vase Pomorišca čuvaju se u brojnim privatnim kolekcijama u Evropi, ali i u državnoj kolekciji Muzeja Viktorije i Alberta u Londonu. Izložba će biti otvorena do 8. septembra 2024. godine.

Pomoriščev umetnički put razvijao se od rodnog Modoša, preko Zagreba, Minhena i Beograda, pa sve do Londona i Pariza. O njegovoj priznatosti u svetu umetnosti svedoče brojne porudžbine i dela izvedena u različitim medijima, raznovrsne tematike i za različite potrebe – od portreta, religioznih i mitoloških kompozicija u ulju, preko istorijskih i narodnih motiva u fresko-slikarstvu, vitražima i ilustracijama za knjige, do nacrta za novčanice, ali i dobar prijem kod kritike i pozitivna mišljenja tadašnje stručne javnosti, kolega i društva uopšte. Takođe, saradnja sa Maticom srpskom nije izostala. Bio je poslednji, jedanaesti stipendista Matice srpske, zbog čega nije slučajno što je jubilej 175 godina Galerije Matice srpske, koji je započet izložbom dela prvog stipendiste Uroša Predića, zaokružen izložbom dela Vase Pomorišca.

Izložba je izvorno realizovana u saradnji Galerije Matice srpske sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, a publika je prvi put mogla da je vidi u Galeriji Matice Srpske u periodu od 20.10.2023. do 3.3.2024. godine. Kustoskinje izložbe su Jelena Ognjanović i dr Ana Ereš.

Izložba “Pomorišac – Vasa Pomorišac” upotpunjena je objavljivanjem kapitalne monografije o umetniku pod nazivom “Vasa Pomorišac. Slikar modernosti i kontinuiteta”. Monografija je nastala kao poslednja u nizu jubilarnih publikacija u okviru obeležavanja 175 godina od osnivanja Galerije Matice srpske. U svojoj osnovi bila je zasnovana na radu na pripremi izložbe “Pomorišac – Vasa Pomorišac” priređenoj povodom Dana Galerije 2023. godine i kojom je zaokružen jubilej. Pogled na brojna prikupljena dela odabrana za izlaganje i pisanje teksta za prateću publikaciju, razgovori sa umetnikovim naslednicima i uvid u brojnu arhivsku građu, pokrenuli su ideju da se jubilej upotpuni monografskom studijom, a životni i umetnički put Vase Pomorišca prikaže sveobuhvatno i celovito. Autorka monografije dr Ana Ereš odlučila je da sagleda stvaralački opus ovog umetnika u širem kontekstu evropske likovne scene njegovog vremena i ponudila je čitaocima jedan moderniji pogled i odgovor na pitanje ko je bio Vasa Pomorišac.

Monografijom i izložbom je stvaralaštvo ovog umetnika visokih umetničkih vrednosti i dometa dostojnih evropskog priznanja sada postalo dostupnije i poznatije javnosti. Novi pogled dr Ane Ereš kroz otvoreniji pristup u tumačenju i razumevanju bogatstva Pomoriščevih tematskih i likovnih opredeljenja učinio je ovog umetnika bližim i jasnijim savremenom trenutku, ali i za neka buduća vremena.

Muzej naivne i marginalne umetnosti će sa svojom izložbom “Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić” gostovati u Galeriji Matice srpske, a otvaranje je zakazano za 14. jun u 20 časova.  Na ovoj izložbi biće predstavljeno 70 radova Ilije Bosilja i Save Sekulića iz muzejskih kolekcija, zbirke MNMU iz Beograda i Muzeja Ilijanum iz Šida. Izložbu prate dva dokumentarna filma. Film o Iliji Bosilju delo je reditelja Žike Mitrovića nastalo u produkciji Centarfilma, dok film o Savi Sekuliću potpisuje Slobodan Pešić i nudi i segmente razgovora sa samim umetnikom. Dela Ilije Bosilja poslednji put su bila prikazana u Novom Sadu na izložbi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 1995. godine, dok je delima Save Sekulića ovo prvo prikazivanje u Novom Sadu. Izložba će biti otvorena do 1. septembra 2024. godine.

Izložbu dopunjuje dokumentacija među kojom je i pismo Žana Dibifea (Jean Dubuffet) o Ilijinoj umetnosti nastalo kada ga je Dibife uvrstio u svoju kolekciju (koja danas čini Collection dell’Art Brut u Lozani). S obzirom na značaj umetničkih opusa koji su izloženi jer se radi o dva međunarodno najpriznatija autora iz domena sirove umetnosti (raw art) ali i o opusima koji se od samog nastanka kreću na graničnom području savremene i art brut umetnosti, izložba ima i određen teorijsko umetnički aspekat koji doprinosi njenom značaju.

Izložbu prati i bogat katalog sa tekstovima autorke Barbare Safarove, trenutno jedne od vodećih teoretičara art brut umetnosti u Evropi, koja sprovodi novu interpretaciju opusa Ilije Bosilja, kao i kompletiran pregled opusa Save Sekulica. Dizajn kataloga potpisuje Slavimir Stojanović Futro.

Na poziv muzeja Casa dell’Art Brut iz Mairano di Casteggio, ova izložba je bila predstavljena italijanskoj javnosti od 10. juna prošle godine, a zbog velikog interesovanja dvaput je produžavana i trajala je sve do 10. decembra. Koncept izložbe rezultat je dve prethodne izložbe koje je MNMU predstavio u prostoru Kulturnog centra Srbije u Parizu: „Moć vizije“, 2021.godine, i „Svet po Iliji,“ 2022. godine.  Kustoskinje izložbe su dr Ivana Bašičević Antić i Marta Morgana Rudoni.