Otvaranje izložbe „Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…“ Predraga Terzića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Izložba Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…* predstavlja značajan tematski deo umetničkog opusa Predraga Terzića i rezultat je njegovog višedecenijskog bavljenja fenomenom sporta, preciznije košarke, kao sferom snažno obeleženom društveno-političkim, ekonomskim, kulturološkim i tehnološkim kontekstom savremenog sveta. Terzićeva fascinacija košarkom potiče iz pasioniranog praćenja, izučavanja i aktivnog igranja ovog sporta, koji je za njega, kao i za mnoge generacije na ovim prostorima, bio sinonim odrastanja i vrednosnog oblikovanja u socijalističkoj Jugoslaviji. Košarkaški tereni, bez kojih bi bilo teško zamisliti stambene blokove ili seoska igrališta nekadašnje države, postaju i glavni motiv umetnikovih radova – svojevrsna posveta društvenom sistemu čiju je sudbinu, od uspona do dramatičnog raspada i tranzicije, sport u velikoj meri delio. Danas napuštene i zapuštene, te infrastrukture ostaju nemi spomenici duha zajedništva, socijalne interakcije i specifičnog identitetskog formiranja kroz supkulturne stilove koji, čini se, i u globalnom kontekstu postaju sve više nalik na nostalgična sećanja na jedan, na svoj način, kompleksan, ali prisutniji svet.

Terzić priču o košarci tematski i problemski uokviruje savremenim društvenim trenutkom, u kojem je profesionalni sport gotovo izgubio nevinost igračkog poriva. Sport se pretvorio u još jedno polje kapitalističkih imperativa: profita, psihofizičke kondicije kao uslova kompetitivnosti i statusnog prestiža, postavši neodvojivi deo magije masovnog spektakla. Za umetnika, savremeni sport funkcioniše kao ogledalo širih društvenih dinamika i borbi: tržišna proračunatost i kontrola zamenjuju razigranost, spontanost i igračku intuiciju, prevodeći uzbudljivost takmičenja u napetu sliku kolektivnog i individualnog opstanka. Taj momenat promene Terzić razrađuje i kroz kritičko promišljanje odnosa košarke i tehnoloških inovacija, koje su postale nezaobilazno sredstvo u optimizovanju timskih i individualnih performansi, kao i u razvoju trenerskih strategija.

Upliv tehnologije u značajnoj meri oblikuje i iskustvo sportskog događaja, nudeći dosad neviđene mogućnosti animiranja publike kroz digitalne i virtuelne formate, uključujući gaming sadržaje, augmentovanu realnost, društvene mreže, personalizovani streaming i druge oblike simulacije doživljaja i povezanosti sa igrom ili igračem u realnom vremenu. Terzić se pita šta se dobija, a šta gubi u toj novoj stvarnosti: može li tehnologija zaista preneti psihološku napetost košarkaškog duela, nepredvidivost fizičke prisutnosti saigrača ili protivnika, kao i atmosferu i interakcije koje emotivno boje svaki pokret i odluku. Kroz različite medije, analogne postupke, veštačku inteligenciju i VR, umetnik u najnovijoj seriji radova preispituje radikalno izmenjenu sliku sveta u svim segmentima društvenog života, pa i u sportu, gde svaki vid kontemplacije, usporavanja i nepristajanja na manipulaciju može predstavljati dragocen momentum za drugačiji tok i smisao.

Predrag Terzić (Beograd, 1972) diplomirao je 2000. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića. Magistrirao je na istom fakultetu. Godine 2001. postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Doktorirao je na interdisciplinarnim studijama teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesorke Divne Vuksanović. Već nakon sticanja magistarske diplome, intenzivno izlaže u zemlji i inostranstvu. Njegova dela nalaze se u nekoliko privatnih kolekcija. Imao je 23 samostalne izložbe i učestvovao je na više od 40 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Slovenija, Belgija, Kanada, Austrija, SAD, Italija, Grčka, BiH, Crna Gora, Švedska, Poljska, Rumunija, Bugarska, Kipar, Turska, Moldavija, Albanija).

*Dugujemo zahvalnost muzičaru Ajsu Nigrutinu, iz čije je pesme Basketi bez lopte preuzet naziv izložbe

Realizaciju izložbe su pomogli: Fakultet za medije i komunikaciju, Muzej nauke i tehnike, Kinopravda Institute, ArtZona, Lenovo, Motorola, FINEGRAF, Coolmedia & W Solution.