Otvorena izložba “Automatski crtež – povodom stogodišnjice nadrealizma” Selmana Trtovca i Gorana Stojčetovića u Salonu Oto Bihalji-Merin

Ivana Bašičević Antić, autorka izložbe i direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, na otvaranju je rekla: „Nalazimo se u godini kada se obeležava sto godina od početka slavnog pokreta Nadrealizma, a sa druge strane u vreme kada se sve više suočavamo sa upotrebom veštačke inteligencije, povezivanjem umetnosti i kompjutera, robota, različitih obilika mašinske misli i pokreta. Odatle se rodila ideja za izložbu dva već formirana, izuzetno dobra i važna umetnika, akademski obrazovana, koji su tehniku crteža naučili na akademiji, a koji su se razdvojili prateći svoje individualne umetničke puteve. Međutim, rezultat do koje su došli nakon decenija rada zaista može da inicira dijalog“.

Ivana Bašićević Antić je dodala: „Moja ideja bila je da obratimo pažnju ne toliko na veliki broj tekstova koje mi kustosi pišemo, pokušavajući da se nosimo sa interpretacijama različitih polazišta u umetnosti: šta znači post-konceptualna umetnost, koju vezujemo sa Selmana Trtovca, ili art brut pristup kod Gorana Stojčetovića. Da li ti termini uopšte, kada pogledate samu umetnost, imaju nekog značaja i utiču li nas dok posmatrate radove. To je bilo pitanje koje sam htela da otvorim ovom izložbom, ne dajući odgovor. Ako posmatrate umetnost koja nastaje bivstvovanjem jednog čoveka sa vrlo bazičnim materijalom kakav je papir i graft, ili papir i hemijska olovka, vi zapravo dobijate bezbrojne mogućnosti u pogledu toga kako će rad na kraju izgledati“.

Nakon uvodnog obraćanja, Selman Trtovac i Goran Stojčetovića su izveli akciju zajedničkog crtanja.

U godini kada se obeležava sto godina od osnivanja nadrealizma, ova izložba se istovremeno kritički odnosno istraživački, osvrće ka automatizmu kao mehanizmu proizvodnje crteža, koji nastaje kao rezultat funkcionisanja nesvesnog, i pružajući podršku tom mehanizmu jer se umetnost konstantno kreće u sferi nesvesnog najpre kao jedinog izvora nepredvidljivog. Ukoliko imamo u vidu legat nadrealizma, iza nas je period od sto godina kretanja umetnosti u tragu Bretonovog Manifesta, kao i Dišanovog uvođenja pojma lepote indiferentnosti kao estetike umetnosti dvadesetog veka. Bez te dve paradigme uz teze psihoanalize, nemoguće je razumeti automatski crtež.

Susret sa veštačkom inteIigencijom koja zauzima obimne prostore ljudskog delovanja i sve je prisutnija i u domenu umetnosti takođe nas dovodi u vezu sa konceptom automatskog crteža. Automatski crtež je pojava u umetnosti koja potencijalno suštinski povezuje domen post-konceptualne i intuitivne, dubinske odnosno art brut umetnosti. Automatski crtež mogao bi se definisati kao argument koji opravdava distanciranje umetnosti čiji je fundamentalni element svesno, od umetnosti koja potiče iz domena nesvesnog. Ili, upravo obrnuto: automatski crtež upravo ukida tu distancu. Na toj se liniji nalazi i argumentacija odvajanja post-konceptualnog i art brut pristupa stvaranju umetničkog dela.

Selman Trtovac predstavnik je tog promišljenog, svesnog pristupa automatskom crtežu dok Goran Stojčetović razvija crtež kao instrument izraza dubokog, nesvesnog, crteža koji egzistira ne samo kao odraz haosa podsvesti nego i kao način terapije. Upravo zato nastaje koncept radionice dubinskog crteža koju Stojčetović već niz godina sprovodi u radu sa pacijentima na odeljenju za psihijatriju na VMA.

Tokom trajanja izložbe biće upriličen razgovor sa umetnicima koji će voditi Ivana Bašičević Antić, autorka izložbe i direktorka MNMU, i Una Popović, kustoskinja u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Tom prilikom će publici biti predstavljen i katalog izložbe.

Selman Trtovac rođen je 1970. u Zadru u tadašnjoj Jugoslaviji. Od 1990. do 1993. godine je studirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U vajarsku klasu Klausa Rinkea na Umetničkoj akademiji u Diseldorfu prešao je 1993. godine, gde je 1997. godine proglašen za majstora. Član IKG-a (Internacionalni umetnički gremijum) je postao 2003. godine. Pokretač je Umetničkog centra Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”, gde je od 2008. do 2012. godine uređivao likovni program. Idejni je tvorac i suosnivač Nezavisne umetničke asocijacije Treći Beograd, kasnije Perpetuummobile. Od 2012. radi u Goethe-Institut-u u Beogradu. Doktorirao je 2012. godine na odseku za skulpturu Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, na temu Umetnička strategija. Izlagao na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a radovi mu sa nalaze u mnogim privatnim i javnim kolekcijama. Živi i radi u Beogradu.

Goran Stojčetović (1975) je umetnik koji je uprkos akademskom obrazovanju, svoj umetnički izraz pronašao u art brutu, da bi 2024. godine svoj celokupni umetnički rad i istraživanje definisao pojmom koji je osmislio kao dubinska umetnost. Osnivač je i predsednik Udruženja Art Brut Serbia (2014). Osnivač je i predsednik Centra za dubinsku umetnost (2024). Kroz ličnu umetničku praksu razvio je posebnu tehniku dubinskog crteža koju od 2015. godine, kada je i osnovao Art brut studio VMA, uspešno praktikuje u radu s pacijentima Dnevne bolnice Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Takođe, preko radionica dubinskog crteža radio je sa velikim brojem različitih ljudi na različitim mestima širom Srbije i KiM, ali i Hrvatske, BiH, S. Makedonije, Francuske i Belgije.

Izložba u organizaciji Muzeja naivne i marginalne umetnosti otvorena je do 18. novembra 2024. godine. Salon Oto Bihalji-Merin je otvoren svakog radnog dana od 10 do 17 časova i subotom od 12 do 18 časova, uz napomenu da je potrebno najaviti posetu dan ranije na info@mnmu.rs.