Otvorena prva stalna postavka Salona Oto Bihalji-Merin u Beogradu

Prisutnima su se obratili dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, Maja Gojković, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture, Senka Latinović, kustoskinja Salona Oto Bihalji-Merin, i Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Dr Ivana Bašičević Antić je u svom govoru rekla: “Oto Bihalji-Merin je svakako jedna od najznačajnijih figura posleratne intelektualne scene ne samo Jugoslavije, nego i čitave Evrope. Otova snaga i razlog zašto je postao tako važan kao mislilac i kritičar, u osnovi leži u izuzetnoj hrabrosti da umetnost posmatra i tumači bez ikakvih ograničenja. Da ne prati modne trendove i ne ponavlja poznata mesta, nego pojednako ceni i poštuje umetnost modernista poput Pikasa i naivaca poput Anri Rusoa, Petra Lubarde, Ilije Bosilja”.

Direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti je svoj govor zaključila rečima: “Sve ovo ne bi bilo moguće da najpre nije postojala inicijativa, a zatim i stopostotna podrška i snažna vera aktuelne ministarke kulture, da se ovaj prostor, jedan legat, i jedan veliki čovek, tretiraju kao ozbiljno kulturno blago Srbije”.

Ivana Bašičević Antić uručila je Maji Gojković posebnu zahvalnicu za razvoj muzejske delatnosti.

Maja Gojković potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture, u svom obraćanju je istakla: “Danas, tri decenije nakon smrti, Oto Bihalji-Merin prisutan je i dalje kao inspiracija brojnim stvaraocima, pogotovo istoričarima umetnosti. Prvom stalnom postavkom u Salonu slavimo veliko delo Oto Bihalji-Merina, njegovu ličnost, i dajemo novi impuls kulturnom životu u prestonici. Sigurna sam da će čitava kulturna javnost sa velikim zadovoljstvom pozdraviti veliku izložbu koja će iduće godine, u njegovu čast, biti priređena u Muzeju savremene umetnosti”.

Senka Latinović, kustoskinja Salona Oto Bihalji-Merin, osvrnula se buduće aktivnosti u Salonu: “Ovaj prostor ćemo otvoriti za privremene izložbe savremenih umetnika, jer želimo da Salon bude mesto kroz koje će cirkulisati i preplitati se različiti umetnički projekti. Smatramo da to potpuno odgovara i željama Ota i Lize Bihalji-Merin, čiji je dom bio otvoren za mnoge umetnike, istoričare umetnosti i poštovaoce umetnosti”. Senka Latinović je o izloženim delima dodala: “Sama kolekcija je veoma heterogena, što govori o raznorodnim interesovanjima i nepresušnoj radoznalosti koju su Bihaljijevi gajili prema različitim vidovima stvaranja, od zvanične akademske preko naivne umetnosti, koja je bila tek u povoju kada je Oto Bihalji-Merin prepoznao njenu relevantnost i inovativnost, do umetnosti vremenski i prostorno udaljenih civilizacija”.

Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, istakla je veliko zadovoljstvo potpisanim sporazumom i saradnjom koja tek predstoji, odnosno velikom izložbom povodom 120 godina od rođenja Oto Bihalji-Merina: “Bilo je logično da to bude baš u Muzeju savremene umetnosti, imajući u vidu da je on bio i deo odbora Muzeja savremene umetnosti, da je usko sarađivao sa našim osnivačem Miodragom B. Protićem, i da su njih dvojica kreirali i takoreći formirali istoriju moderne umetnosti, podcrtavajući sve one značajne, pre svega umetničke ličnosti, koje su činile prve modernističke korake u modernoj umetničkoj praksi kod nas”.

Salon Oto Bihalji-Merin je nastao voljom ćerke i naslednice Oto Bihalji-Merina koja je Muzeju naivne i marginalne umetnosti poklonila stan u Nemanjinoj 3 u Beogradu u kome su Oto i Liza B. Merin živeli više od 40 godina, kolekciju umetničkih dela, bogatu arhivsku i bibliotečku građu.

Zbirku Salona Oto Bihalji-Merin zvanično čine 82 umetnička dela, od kojih je 80 proglašeno za kulturno dobro. Zbirka je heterogena po svom sastavu, čine je dela akademskih umetnika, naivnih umetnika, dela anonimnih, narodnih stvaralaca, kao i umetnički radovi Ota Bihalji-Merina. U zbirci se čuvaju slike, skulpture, crteži, grafičke mape nastale u vremenskom rasponu od 1924. (od kada datiraju najstariji sačuvani crteži Ota Bihalji-Merina), do 1992. godine. Zastupljena su velika imena jugoslovenskog modernizma Marko Čelebonović, Milan Konjović, Edo Murtić, Lazar Vujaklija, Lazar Vozarević, Miodrag B. Protić, Krsto Hegedušić, Marij Pregelj, Mića Popović, Milica Zorić, Dušan Džamonja, naivci Sava Sekulić, Ilija Bosilj, Bogosav Živković, Ivan Generalić, Ivan Rabuzin, Vangel Naumovski, Dragiša Bunjevački, Sofija Doklean i mnogi drugi.

Bračni par Bihalji-Merin je dela kupovao ili dobijao kao poklone od samih autora, pa ona predstavljaju i svedočanstvo o brojnim prijateljstvima i saradnjama koje su ostvarivali tokom života. Ona služe i kao putokaz kroz njihova mnogobrojna i razorodna interesovanja u polju umetnosti, koja su se decenijama pretakala u knjige, eseje, novinske članke, tv i radio emisije.

Na stalnoj postavci izloženo je preko 50 dela, u skladu sa kapacitetima izložbenog prostora, a periodično će se vršiti izmene u postavci, kako bi sva dela iz zbirke imala priliku da budu izložena. Planirano je i da Salon OBM bude mesto privremenih izložbi savremenih domaćih i inostranih autora.

Salon je otvoren svakog radnog dana od 10 do 17 časova, uz napomenu da je potrebno najaviti posetu dan ranije na info@mnmu.rs.