Otvorena retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića u Muzeju savremene umetnosti

Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju izložbe je rekla: “S ponosom danas otvaramo dugo očekivanu i pripremanu retrospektivnu izložbu Vladana Radovanovića koja je ponela simboličan naziv „Ispred vremena i izvan“, aludirajući upravo na jedinstvenu i posve avangardnu i pionirsku umetničku ličnost kakva je Vladan Radovanović u našoj sredini, koji ostaje upamćen kao tvorac originalnih umetničkih koncepata poput “vokovizuala”, “taktilizma” i “projektizma” ali mnogih drugih. Moram da istaknem i lično zadovoljstvo i čast da smo nakon našeg susreta od pre skoro tri godine i razgovora tom prilikom sa umetnikom na temu izložbe, uspeli da upriličimo izložbu po viziji i zamisli kakvu je sam Radovanović imao, uz dozu tuge što danas nije ovde sa nama. Zbog toga želim pre svega  da se zahvalim supruzi Vladana Radovanovića, gospođi Ljiljani Radovanović na ogromnoj podršci, posvećenosti i inicijativi da zajedno iznesemo ovaj veliki i značajan poduhvat, ali i ispunimo želju umetnika da dela nakon ove retrospektive postanu deo kolekcije Muzeja savremene umetnosti”.

Marijana Kolarić zahvalila se i autoru izložbe Saši Janjiću na izuzetno predanom radu da sistematizuje celokupnu građu i bogatu zaostavštinu Vladana Radovanovića, kustoskinji Uni Popović koja je ispred Muzeja savremene umetnosti značajno doprinela ovom velikom projektu, kao i onima koji su omogućili realizaciju izložbe – Ministarstvu kulture Republike Srbije i Wiener Städtische osiguranju izložbe i sponzoru.

Ljiljana Radovanović, supruga Vladana Radovanovića, svečano je otvorila izložbu rečima: „Vrlo sam uzbuđena i srećna što je posle 25 godina čekanja otvorena ova izložba. Trebalo je da bude otvorena marta 1999. godine, ali je morala da bude otkazana zbog NATO agresije na našu zemlju. Zahvaljujući Muzeju savremene umetnosti i direktorki Marijani Kolarić dočekali smo da je otvorimo. Žao mi je što Vladan nije mogao da je dočeka i prisustvuje, ali nadam se da nas posmatra odozgo. Mislim da bi mu se dopalo. Vladan je jako voleo Muzej savremene umetnosti i smatrao je da je to njegov umetnički dom“.

Saša Janjić, autor koncepcije i kustos izložbe, povodom otvaranja je rekao: „Početkom pedesetih godina XX veka, neposredno posle Drugog svetskog rata, Vladan Radovanović kao veoma mlad umetnik stupa na umetničku scenu i kreće da razvija i uvodi nove radikalne ideje koje se kreću u pravcu uvođenja novih medija i proširivanja granica umetničkog delovanja. Ovakav pristup i konstantno istraživanje i eksperimentisanje, dovešće konsekventno do uobličavanja novih pravaca i pojava koje je Radovanović anticipirao. Vladan je uspeo da izgradi jedinstveni sistem umetnosti koji uključuje sintezu različitih medija, filozofskih interesovanja i pionirski krene u izvođenje prvih performansa i akcija, radiofonskih ostvarenja, stvaranje prvih konceptualnih  radova, kompjuterskih grafika, video radova, ali i zapisivanja snova kao najraniji oblik višemedijske sinteze. To ga svrstava u sam vrh ne samo domaće nego i šire posmatrano svetske umetnosti jer se radi o umetniku koji pored toga što je bio vrhunski likovni umetnik i kompozitor, svojim sedamdesetogodišnjim delovanjem je dao značajan doprinos i u književnom stvaralaštvu, likovnoj kritici i teoriji umetnosti.“

Izložba je otvorena za posetioce do 10. septembra 2024. godine.

Zvanično osiguranje izložbe je Wiener Städtische osiguranje.

Vladan Radovanović (1932-2023) je rođen u Beogradu. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Suosnivač je grupe Medijala i jedan od urednika časopisa Rok. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Stvarao je na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij (kasnije sintezijska umetnost), radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.

Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 30 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).

Dobitnik je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, osam za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini, Nagrada SANU „Milan Tabaković“ 2009. za Lineariju kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006-2008. godine, Nagrada „Mića Popović“ 2012, Politikina nagrada za najbolju izložbu održanu u 2021. godini), šest za literaturu, i Vukovu nagradu 2014. godine za izuzetan doprinos razvoju kulture.

Bio je član Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo 2005, a 2006. postaje počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.