Zahvaljujući kiši, razvoj pšenice je brži od uobičajenog. Međutim, padavine i česte promene temperature doprineli su i razvoju biljnih bolesti. Zbog toga agronomi očekuju tri tretmana u zaštiti useva što je jedan više nego prethodnih godina.
Pepelnica žita, siva pegavost lista i rđa su najčešće biljne bolesti sa kojima se ovog proleća suočavaju proizvođači pšenice. Preporuka je da se obavezno obave dva tretmana zaštite. Nestabilno vreme može doprineti širenju patogena i u narednom mesecu, zbog čega proizvođači treba da budu spremni i za još jedan trošak.
„Moguće je da se pred cvetanje, pred klasanje uradi još jedan dodatni tretman zavisno sve od vremenskih uslova kakvi budu. Ali, sve je poskupelo, svi su tretmani poskupeli, ne znam šta će se proizvođači odlučiti. Jedan tretman može da košta po hektaru negde tri do četiri hiljade dinara“, navodi Vojin Trkulja, agronom.
Proizvođačima se preporučuje da redovno obilaze njive i ako uoče simptome bolesti na više od deset odsto biljaka preduzmu mere zaštite.
„Taj period od infekcije pa sve do pojave simptoma za različite prouzrokovače bolesti traje i do nekoliko dana. Tako da poljoprivredni proizvođači treba da deluju fungicidima preventivno“, ističe Dubravka Brestovac, stručnjak za zaštitu bilja.
Povećanje prinosa je moguće i uz korišćenje biostimulatora, koji na kraju pozitivno utiču na rod.
„Povećava prinos, daje produženi zeleni efekat, da što duže klas može da bude zeleniji”, kaže Milan Šibul, stručnjak za zaštitu bilja. Usvaja se više hranljivih materija i to se kasnije odražava kroz prinos.“
Pšenica ovog proleća izgleda veoma dobro, u zavisnosti od rokova setve nalazi se u različitim fazama razvoja od vlatanja do faze drugog kolenca. Zasejana je na oko 720 hiljada hektara u Srbiji što je najviše u proteklih dve decenije.
Zahvaljujući kiši, razvoj pšenice je brži od uobičajenog. Međutim, padavine i česte promene temperature doprineli su i razvoju biljnih bolesti. Zbog toga agronomi očekuju tri tretmana u zaštiti useva što je jedan više nego prethodnih godina.