Paljenje strnjike: Od nemara do nesagledive štete
Letnje vrućine u Srbiji svake godine donose istu sliku – crvena buktinja guta polja, dim kulja unaokolo, a šteta i opasnost po životnu sredinu su nesagledive.
Podeli vest:
Pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, nakon najave toplog vremena koje pogoduje nastanku požara na otvorenom prostoru i njihovom brzom širenju, apeluju na građane da ne pale travu i nisko rastinje na takvim područjima, posebno u blizini obradivih poljoprivrednih površina ili u blizini šuma, zbog opasnosti širenja požara koji može da ugrozi živote.
U sezoni poljoprivrednih radova nesavesni pojedinci na svojim njivama iz godine u godinu pale ostatke useva i često izazivaju požare. Paljenje strnjike je zastarela, štetna i ilegalna praksa, zbog koje stradaju ljudi i životinje, uništavaju se šumski ekosistemi, smanjuje se plodnost zemljišta i nanosi šteta poljoprivredi.
„Najlakši način”
Mnogi od počinioca tvrde da je paljenje strnjike „najlakši način” da se „očisti“ njiva od žetvenih ostataka, odnosno da se sa nje uklone ostaci useva – slama i kukuruzovina.
Pojedini poljoprivrednici smatraju da je paljenje i jeftiniji način uklanjanja žetvenih ostataka, ali zanemaruju skrivene troškove šteta koje nastaju spaljivanjem.
Takođe, zabluda je uverenje nekih poljoprivrednika da je pepeo koristan kao izvor hranljivih materija za biljke.
Od paljenja strnjike nema značajnih koristi, samo velike štete za poljoprivrednike. Paljenjem strnjike drastično se smanjuje plodnost zemljišta, ugrožava bezbednost ljudi i imovine, povređuju se i stradaju životinje i uništava se priroda.
Pepeo štetan za zemlju i vazduh
Paljenjem žetvenih ostataka uništavaju se korisni mikroorganizmi u zemljištu i sitne životinje važne za stvaranje humusa, poput kišnih glista. Sa slamom takođe izgori i do tri tone humusa po hektaru.
Ono što ostaje nakon gorenja je pepeo, koji se spira kišom i raznosi vetrom. Na taj način nestaje plodni sloj zemljišta. Azot, koji je uništen paljenjem, potrebno je ponovo nadomestiti đubrenjem, čime se zemljište natapa hemikalijama.
Opasno po život
Požari se lako šire i za tili čas mogu zahvatiti pomoćne objekte ili domaćinstva ljudi i zako ugroziti njihove živote i imovinu. Plantaže različitih zasada koje se nalaze blizu oranica gde se spaljuju žetveni ostaci često stradaju, a štete se mere u hiljadama evra.
Da ova zastarela i štetna praksa odnosi i ljudske živote, pokazuju podaci MUP-a prema kojima je u požarima izazvanim paljenjem na otvorenom život izgubilo osmoro ljudi, 29 je povređeno, a povređeni su i vatrogasci.
Paljenje na njivama koje su u blizini puteva ugrožava i saobraćaj, jer dimne zavese prekrivaju puteve i smanjuju vidljivost vozačima.
Domino efekat
Jedna grančica može da zapali celu šumu. Požari se lako šire i zahvataju velika područja. Zbog paljenja strnjike stradaju šume i čitavi ekosistemi. Pre nekoliko godina požar zbog paljenja strnjike je zahvatio i rezervat prirode „Carska bara“ u blizini Zrenjanina. Stradale su stotine hektara pod trskom, dosta drugog barskog rastinja, vidikovac i drvene staze.
Zbog paljenja strnjike na njivama i izazivanja požara, stradaju divlje životinje. Posebno su ugroženi mladunci i ptice čija su gnezda na zemlji, poput fazana.
Paljenje uzrokuje i zagađenje vazduha i emitovanje većih količina ugljen-dioksida, najvećeg uzročnika efekta staklene bašte. Na taj način doprinosi se sve ćešćim vremenskim nepogodama koje su posledica klimatskih promena.
Jednom rečju, sve loše što uradimo prirodi, vraća nam se.
Kazne i do milion dinara
Zakon o zaštiti od požara zabranjuje paljenje strnjike na otvorenom, a za počinioce su previđene visoke novčane kazne – od 10.000 do 50.000 dinara za fizička lica, odnosno od 300.000 – do milion dinara za pravna lica.
Ukoliko se požarom ugrozi život i imovina ljudi, Krivični zakonik Republike Srbije propisuje i zatvorsku kaznu.
Zaoravanje umesto paljenja
Zaoravanje biljnih ostatka posle žetve daleko je korisnije za zemljište od paljenja. Na taj način stvara se rastresit sloj zemljišta na površini oranice, poboljšava vlažnost zemljišta, a biljkama se obezbeđuje više hranjive materije.
Vandredna situacija od početka godine
Veliki broj požara je od početka godine zabeležen širom Srbije, a u Boru je zbog nemara pojedinih ratara još u februaru sazvana i sednica gradskog Štaba za vanredne situacije.
Podeli vest:
