Pedagog ili psiholog od petka u svakoj srednjoj školi

Novi kriterijumi za zapošljavanje stručnih saradnika u srednjem obrazovanju će se primenjivati od nove školske godine, a za osnovno su spremni i očekuju se ovih dana.

Broj pedagoga i psihologa u školama treba da se poveća – oko toga su saglasni i opšta i prosvetna javnost, a nadležni uveravaju da će tako i biti otkako je, još prošle godine u decembru, utvrđen niz mera koje prevenciju i suzbijanje nasilja u školama treba da učine efikasnijim. Kriterijumi za zapošljavanje psihologa i pedagoga u srednjim školama nedavno su izmenjeni. Novi pravilnik koji to uređuje stupio je na snagu 25. avgusta, a primenjivaće se od predstojeće školske 2023/24. godine. Odmah uočljiva novina koju ovaj propis donosi jeste da će svaka škola imati sasvim izvesno bar jednog psihologa ili pedagoga angažovanog puno radno vreme. Više nije predviđeno, pa neće moći ni da se dogodi, da i škole s najmanjim brojem đaka i odeljenja, imaju na raspolaganju „pola stručnog saradnika”, ilustracije radi, recimo, pedagoga koji im je na raspolaganju pola radnog vremena.

Dobra vest za srednje škole je i da će svaka imati po jednog sekretara i šefa računovodstva s punim radnim vremenom, po novim pravilima zapošljavanja. Novi pravilnik o kriterijumima i standardima finansiranja za osnovne škole, kako nezvanično saznajemo, spreman je i pitanje je dana kada će biti i ozvaničen objavljivanjem u „Službenom glasniku”. Sudeći po najavama prosvetnog vrha i korekcije tog dokumenta idu u prilog angažovanju većeg broja stručnih saradnika. 

Novim pravilima za srednje škole predviđeno je da one koje imaju do 16 odeljenja zapošljavaju jednog pedagoga ili psihologa, a da jedan i po izvršilac na ovim pozicijama sleduje školama koje imaju od 17 do 24 odeljenja. Škole sa 25 do 40 odeljenja imaće dva stručnjaka za pedagogiju i psihologiju, a dva i po angažovaće kuće znanja sa 41 do 54 odeljenja, dok će škole sa 55 i više odeljenja imati pravo na tri stručna saradnika (pedagoga ili psihologa). Prema do sada važećem pravilniku srednje škole sa do sedam odeljenja imale su na raspolaganju „pola” psihologa ili pedagoga, jedan takav stručnjak mogao je puno radno vreme biti zaposlen u jednoj školi koja ima od osam do 20 odeljenja. Ustanove sa 21 do 32 odeljenja zapošljavale su jednog i po stručnog saradnika, od 33 do 44 odeljenja imale su pravo na dva, od 45 do 54 odeljenja na dva i po, a da angažuju tri psihologa ili pedagoga s punim radnim vremenom mogle su, kao što će i ubuduće, samo velike škole sa 55 i više odeljenja. 

Na prvi pogled izgleda da će više psihologa i pedagoga angažovati škole sa većim brojem odeljenja, a to bi trebalo da znači i većim brojem đaka. Međutim, po zvaničnoj statistici, đaka je sve manje iz godine u godinu. Podsetimo da je 2015. godine napravljen rez i desetkovani su školski pedagozi i psiholozi. Školske 2015/16. samo u srednjim školama bilo je 253.997 učenika, a ove 2022/23. školske koja se završava bilo ih je 234.919, dakle za bezmalo 20.000 manje (precizno za 19.078 učenika manje po evidenciji RZS-a). Otuda se nameće pitanje šta će promene kriterijuma, koje na papiru idu u prilog povećanju broja pedagoga i psihologa spram broja odeljenja, suštinski doneti školama, ili gotovo ništa neće promeniti u praksi? Nadležne u Ministarstvu prosvete pitali smo da razjasne. Osim toga, najavljivali su i da će promene ovih pravilnika uslediti nakon analize, pa nas je zanimalo i šta je ta analiza pokazala, koliko ima psihologa i pedagoga u školama, koliko ih nedostaje i prema procenama treba da bude zaposleno? 

Odgovore čekamo. Nedoumica ima i u prosvetnim krugovima, jer i nove kriterijume zapošljavanja koji će se primenjivati od prvog septembra saznaju na pragu nove školske godine i ne znaju kako da ih sprovedu, kako za naš list ističe Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije 

 – Menjaju se pravila školskog života, a da oni koji u školama rade u to nemaju uvid do uoči nove školske godine. Situacija je takva da u 90 odsto manjih seoskih škola psiholog ili sekretar rade sa 50 posto angažovanja. Zamislite da prvog septembra, recimo, psiholog ili pedagog treba da odluče u kojoj će školi da ostanu da rade sto odsto, od dve škole u kojima sada rade da bi imali pun fond. Kakav će to kolaps u sistemu da napravi? Gde će škole da nađu potrebne kadrove? Prvo, psihologa i pedagoga nema nezaposlenih na tržištu rada, drugo, ne žele da rade u prosveti, treće, i onima koji žele, potrebno je više meseci da se uhodaju u sistem, da razumeju rad s 1.000 učenika u školi. Trebalo je prvo da se uradi procena da li imamo kadra dostupnog za to što planiramo ili ne i da se u junu mesecu školama predoči šta i kako. Kako sada stvari stoje, neke škole će sa istim brojem odeljenja imati isti broj stručnih saradnika, verovatno će i OŠ „Vladislav Ribnikar” imati isti broj pedagoga i psihologa, i gde je strategija u tome, šta je koncept? – ističe Kokot. ini se bez koncepta i dobranog promišljanja o posledicama je i srezan broj psihologa i pedagoga u školama, kada je Srđan Verbić bio ministar prosvete.

– Upamćen sam i kao onaj koji je „isekao” psihologe i pedagoge u školama. Ali, mi 2014. godine realno nismo znali koliko ima zaposlenih u prosveti i zbog toga sam prozivan na sednicama vlade. Zaista, dokumenti koji su uređivali zapošljavanje nisu bili usaglašeni, različite podatke dobijali smo od zaposlenih u Ministarstvu prosvete i iz Trezora – koliko je isplaćeno plata, a svaki pokušaj usaglašavanja morao je na nekog da se odrazi. Indikativno je, na primer, bilo da je u tom trenutku u jednoj školi bilo čak osam bibliotekara, a i to su stručni saradnici. Namera je bila da se sistem uredi u saradnji sa svima koji su u tom trenutku hteli da sarađuju, ali nije bilo mnogo takvih, to je doba najdužeg štrajka u istoriji našeg obrazovanja. Ministarstvo je svojim grubim makazama ispravljalo što je mislilo da treba. U tom procesu, evo priznajem, stradali su velikim delom pedagozi i psiholozi i izgubili angažovanje, kao i sekretari škola, a potpuno zaštićeni bili su nastavnici, jer neko mora da drži časove – objasnio je Verbić za „Politiku”.

On ističe da je u toj reformi „najvažnija mantra bila fiskalna konsolidacija, da se zna gde se troši novac i da se smanje javni rashodi”. Ako je išta pozitivno iz toga izašlo za prosvetu, kako ocenjuje, dobila je prvi javni onlajn registar zaposlenih i sada bolje zna pravila zapošljavanja. Na našu konstataciju da su rezovi pravljeni, a da nikada nije urađena analiza kvaliteta rada zaposlenih u obrazovnom sistemu, niti se danas radi, Verbić potvrđuje da je primedba na mestu i ocenjuje „nisu se radile analize ni tada, ni danas, ni onda nismo znali to da uradimo, ni danas ne znamo”. Pritom, on je na mesto ministra prosvete došao iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Novi kriterijumi za zapošljavanje stručnih saradnika u srednjem obrazovanju će se primenjivati od nove školske godine