Penzioneri za lekove izdvajaju i preko 20.000 dinara, pojedini zbog skupoće ne uzimaju terapiju
Penzioneri mesečno za lekove izdvajaju od nekoliko hiljada do preko 20.000 dinara u zavisnosti od zdravstvenih problema koje imaju, kažu u Udruženju „Amiti“.
Podeli vest:
Foto: Pixabay
To je veliki udar na novčanik brojnih penzionera. Predlažu da država konkretnom merom pomogne. Još jedno rešenje vide u prevenciji.
Najstariji sugrađani, kao i ostalo stanovništvo, kažu stručnjaci, najčešće obolevaju od kardiovaskularnih autoimunih, respiratornih i malignih bolesti.
Većina penzionera ne dobacuje do prosečne penzije, koja je u decembru iznosila 39.850 dinara, a stanje u novčaniku značajno diktira koliko mogu da ulože u svoje zdravlje.
„Onima koji imaju visoke penzije neće biti skupo da izdvoje mesečno 20.000 dinara za lekove. Ko ima penziju tek nešto više od 20.000, njemu je i 1.000 dinara veliki izdatak. Šta rade – odriču se nekih, suplemente ne uzimaju, uzimaju prepisane i to uglavnom one gde je minimalna participacija“, kaže za RTS Nadežda Satarić iz Udruženja „Amiti“.
Neki u apoteku dođu s jednim receptom, a kada se na šalteru presaberu, vrate se kod lekara po drugi recept.
„Dešava se da dođu da podignu propisanu terapiju nemaju novca za skuplji lek novije generacije. Upućujemo ih kod izabranog lekara koji će eventualno promeniti lek za jeftiniji iz iste grupe za isto hronično oboljenje. Lekovi koji su na A listi plaćaju 50 dinara po kutiji participaciju ili su oslobođeni plaćanja. Lekove na A1 listi plaćaju, ali samo procentualno učešće od 10 do 90 odsto“, navodi Jelena Lečić iz Apoteke „Beograd“.
Lekari se, kada određuju terapiju, kažu, prioritetno vode time da bude odgovarajuća i da pacijentu objasne zašto je važno da koristi to što mu je prepisano.
„Na zdravstvenim knjižicama vidimo uglavnom da li su socijalno ugroženi ili ne. Ako taj podatak znamo, vodimo računa o cenama, ali ako je nešto neophodno i skuplje, lekar mora da naglasi pacijentu. Dešava se, ne kažem da je često, od jedan do tri odsto slučajeva, da ima onih koji zbog skupoće ne uzimaju terapiju“, ističe dr Snežana Despotović Kušljević, načelnica Opšte medicine Doma zdravlja Palilula.
Udruženje „Amiti“ predlaže meru.
„Za skuplje lekove bilo bi veoma važno da država preuzme veći deo troška, a da bude manja participacija za korisnike“, objašnjava Satarić.
U međuvremenu, od koristi može biti penzionerska kartica, bar kada je reč o popustima na suplemente, čajeve, kreme i slične proizvode.
Podeli vest:
