Petina starijih od 65 godina doživi neki vid nasilja, nasilnici najčešće deca, unuci ili bliski ljudi
Oko 20 odsto starijih od 65 godina pretpelo je neki vid nasilja u tom dobu. Gotovo svakodnevno su diskriminisani, a prema podacima čine više od petine stanovništva naše zemlje i brojniji su i od maloletnika. Nacija je sve starija, kažu upućeni, i upozoravaju da je neophodno urediti gerontološke službe i domove i raditi na prevenciji nasilja.
Podeli vest:
„Boj se starosti jer ona ne dolazi sama“, kaže latinska poslovica. Ruku pod ruku idu i bolest, usamljenost, a često i nasilje. U većini slučajeva nasilnici su najbliži – deca, unuci ili ljudi iz okruženja. Međutim, upravo njih stariji ređe prijavljuju nadležnima. Stučnjaci kažu, nasilju se staje na put samo ako ga vidi neko sa strane.
„Da bi došlo do intervencije sa strane mora sama žrtva da se žali, a to je težak momenat. To je karika koja nedostaje. Oni se stide da prijave svoju decu, jer time prijavljuju neuspeh svog celog života. Oni su ulagali u decu, verovali, voleli ih decenijama i sad treba da odu na sud ili u policiju i da kažu da su žrtve nasilja“, kaže prof.dr Zorica Mršević sa Fakulteta za evropske pravno-političke studije.
I to ne samo fizičkog, već i psihološkog pa često i ekonomskog nasilja. Iako je prosečna penzija u Srbiji oko 38.000 dinara, nekada je jedini izvor prihoda u porodici. Nasilje češće trpe starije žene, pogotovo one koje žive na selu.
„Nasilju su izložene one koje nemaju ništa, jer su onda na teretu i članovima svoje porodice živeli, ne živeli sa njima. Izložene su nasilju i one koje imaju kakvu takvu penzijicu, a najčešće primaju poljoprivredne penzije koje iznose 17.000 dinara“, kaže Nadežda Satarić iz Udruženja građana „Amiti – snaga prijateljstva“ .
Starost može biti i lepa i bezbrižna. Sociolozi upozoravaju da uglavnom važi dobro poznati princip – kako seješ, tako ćeš i da žanješ.
„Dolazi do određene akumulacije bilo nekih nejednakosti, bilo beneficija koje su u životu imali. Tako obično ljudi koji su bili siromašni, isključeni, koji su imali niske resurse tokom svoje životne karijere, to će kulminirati u starosti. Dakle njihova situacija će biti znatno teža. Oni koji su bili povlašćeni tokom života, zadržaće te povlastice i u starosti“, kaže Andrej Kubiček, sociolog.
I za jedne i za druge, preporuka je da važne odluke o tome kako će živeti u starosti donesu na vreme, dok su svesni posledica.
„Ono što je karakteristično za zapadne zemlje, tamo ljudi kad odlaze u penziju donose odluku i regulišu svoje odnose u porodici. Da li će to uraditi testamentom, ugovorima o poklonu i doživotnom izdržavanju, da li će se opredeliti da odu u dom, to je njihova odluka. Mi ne smemo vršiti pritisak na njih“, kaže Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Mnogi starost provode u 40 državnih ustanova za smeštaj starijih i odraslih i 257 privatnih licenciranih domova. Ipak, nasilja ima i tamo. Prošle godine prijavljena su 52 slučaja nasilja i to najviše između samih korisnika.
Podeli vest:
