Pilula za „jutro posle“: Koliko je koriste adolescentkinje u Srbiji?

Šta je pilula za „jutro posle“, kako deluje i kakve posledice može da ima po zdravlje mladih devojke, posebno adolescentkinja? 

U nekim evropskim zemljama, naročito u Engleskoj, vode se oštre rasprave da li dozvoliti prodaju preko interneta pilule za „jutro posle“, te da se preduzmu odgovarajući koraci da ovu pilulu ne koriste maloletne devojčice.

Kakva je situacija u Srbiji?

U svakoj bolje opremljenoj apoteci ova pilula je u slobodnoj prodaji i može se kupiti bez recepta po ceni od 500 do 2.000 dinara. U apotekama mlade devojke retko ko pita za godine, te da li tablete uzimaju uz prethodnu konsultaciju sa svojim lekarom. Koristi se 24 sata posle spornog odnosa, a najkasnije 72 sata po odnosu. Međutim, može se čuti da pilulu za „jutro posle“ devojka više puta pila u nekoliko meseci, te da pilulu koriste i devojčice mlađe od 16 godina.

„Mladim devojkama stručna preporuka je da se prvo konsultuju sa ginekologom, koji će im prepisati recept za odgovarajuće tablete, kao i pregled i razgovor o nekom sigurnijem vidu kontracepcije, ukoliko ne planiraju potomstvo“, savetuje dr Mladen Vuković, specijalista ginekologije i akuserstva iz Novog Sada.

Dodaje da hormonska urgentna kontracepcija, urgentna postkoitalna kontracepcija, pilula za „jutro posle“ su sinonimi koji se koriste za grupu lekova koji se upotrebljavaju u cilju sprečavanja neželjene trudnoće, a nakon nezaštićenog odnosa.

„Ovi lekovi se koriste i kod žena žrtava silovanja, kao i kod žena kod kojih je došlo do greške prilikom korišćenja redovnih kontraceptivnh sredstava“, objašnjava doktor Vuković.

„U  Srbiji su u cilju urgentne kontracepcije prepisuju dve aktivne supstance Levonogestrel i Ulipristil acetat“, kaže sagovornik N1.

„Ove supstance deluju na taj način što visoke koncentracije polnih hormona u njima, narušavaju prirodnu proizvodnju hormona koji su potrebni za ovulaciju i trudnoću. Nakon unošenja u organizam, oni sprečavaju trudnoću na tri načina: inhibicija ovulacije, usporavanjem pokretljivosti spermatozoida, smanjivanjem receptivnosti endometrijuma, sluznice materice“, kaže sagovornik za portal N1.

On ističe da ovi lekovi nisu i ne koriste se kao redovna kontracepcija.

„Stav unazad desetak godina jeste da se ovi lekovi deklarišu kao OTC lekovi što bi omogućilo njihovu dostupnost ženama širom sveta i mogućnost da ih kupe bez recepta. Takođe, ovde se mora podvući razlika između urgentne kontracepcije i abortnih sredstava. Pomenuti lekovi ne utiču na trudnoću ukoliko se ona ipak ostvari i nakon njihove primene“, naglašava doktor Vuković.

„Što se tiče upotrebe kod adolescenata, kod nas je prema uputstvu za pacijenta dozvoljeno izdavanje ovih lekova devojkama iznad 16 godina, dok se kod mlađih ne preporučuje upotreba bez lekarskog nadzora“, kaže ginekolog.

Nikada na svoju ruku

„Kao i svaki drugi lek ne treba ga koristi na svoju ruku. Neželjena dejstva koja se mogu javiti nakon primene ovih lekova su glavobolja, mučnina, povraćanje i obično nestaju nakon 24 sata. Osim ovih neželjenih dejstava moguće su i promene u ciklusu što je rezultat njihovog osnovnog dejstva, a to je inhibicija ovulacije. Pre prepisivanja ovih lekova potrebno je isključiti trudnoću, alergiju na lekove mogućnost seksualno prenosivih infekcija, upotrebu lekova“, naglašava dr Vuković.

Prema rečima dr Vukovića, pilulu za „jutro posle“ najefikasnija je u roku od 24 sata od nezaštićenog odnosa, tada je veća verovatnoća da će ovaj vid urgentne kontracepcije biti efikasan. Uspešnost ovih tableta je oko 75 odsto, što znači da svaku četvrtu ženu ipak neće spasiti neželjene trudnoće.

S druge strane, doktor navodi da ovi lekovi i nisu toliko popularni kod nas. U prilog tome svakako govori i visok broj abortusa (150.000-20.0000) naspram broja živo rođenih beba (90.000) i velikog broja mladih parova koji roditeljstvo pokušavaju da ostvare kroz proces vantelesne oplodnje, te da je problem mnogo kompleksniji i da grešimo u pristupu.

„Ključ je u zdravstvenoj prevenciji i podizanju zdravstvene kulture – podizanju svesti o rizicima neželjene trudnoće, polno prenosivih bolesti, zloupotrebi lekova. Organizovanjem javnih rasprava, foruma i veća zastupljenost tih tema u medijima, može da bude od pomoći. U eri masmedija bitno je naći način kako pristupiti mladima“, smatra dr Vuković i dodaje:

„Zdravstveno vaspitanje u školama zvuči kao dobra ideja. Svakako i mi kao lekari trebamo da budemo tu i da pružimo sve relevantne informacije.“

Brojke

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, mladi uzrasta od 15 do 24 godine čine oko 60 odsto od ukupnog broja obolelih od polno prenosivih bolesti u svetu.

Na adolescente u svetu otpada 70 odsto obolelih od gonoreje, 63 odsto obolelih od hlamidije, 49 odsto inficiranih od HPV virusa, 45 odsto obolelelih od genitalnog herpesa, 26 odsto zaraženih HIV-om i 20 odsto obolelih od sifilisa.

Oko 40 odsto adolescenata koji imaju seksualne odnose pod dejstvom alkohola imali su makar jedan seksualni odnos bez zaštite.

„Stopa trudnoća kod adolescentkinja u Srbiji jedna je od najviših u Evropi i iznosi 50 od 1.000 devojaka starosti od 15 do 19 godina u jednoj kalendarskoj godini. Svaka šesta maloletnica u Srbiji imala je abortus“, navodi dr Mladen Vuković, ginekolog.

U svakoj bolje opremljenoj apoteci ova pilula je u slobodnoj prodaji i može se kupiti bez recepta po ceni od 500 do 2.000 dinara. U apotekama mlade devojke retko ko pita za godine, te da li tablete uzimaju uz prethodnu konsultaciju sa svojim lekarom. Koristi se 24 sata posle spornog odnosa, a najkasnije 72 sata po odnosu. Međutim, može se čuti da pilulu za „jutro posle“ devojka više puta pila u nekoliko meseci, te da pilulu koriste i devojčice mlađe od 16 godina.