PIO fond i Direkcija za imovinu prodaju nekretnine penzionera i bivših vlasnika u banjama

Fond PIO je još 2007. godine pokrenuo 27 tužbi protiv države kako bi se utvrdilo da je penzioni fond ulagao u izgradnju tih kapaciteta posle Drugog svetskog rata. Prema nekim procenama, reč je o vrednosti od oko pet milijardi evra, piše Danas.

 

Većina sporova rešena je u korist PIO fond, potvrđeno je da to nije državna, već svojina penzionera koji su punili kasu Fonda, a očekuje se da isti ishod ima i nekoliko preostalih procesa.

 

Problem vlasništva država je rešila tako što je preuzela upravljanje PIO fondom. Naime, do 2014. godine Upravni odbor fonda sastojao se od 21 člana iz redova osiguranika, poslodavaca, ulagača i dva predstavnika Vlade. Tadašnji saziv je i pokrenuo tužbe protiv države. Izmenom zakona, Upravni odbor je sveden na sedam članova od kojih četiri imenuje Vlada i novi sastav je odlučio da krene u prodaju srpskih banja i to preko Republičke direkcije za imovinu.

 

Ipak, stručnjaci Direkcije, verovatno u želji da što pre obave poveren im posao, zaboravili su da u većini banja postoje predratni vlasnici koji kroz restituciju potražuju svoju oduzetu imovinu. Tako je „zapelo“ već na prvom koraku kod tendera raspisanog za Kuršumlijsku banju, odnosno kompleks koji čini zgrada hotela „Žubor“ od više od 16.000 kvadrata sa desetak manjih objekata, bazenom i 9,5 hektara zemljišta. Za oko 1,4 miliona banja je prodata preduzeću Planika. U tender za prodaju ušlo je i zemljište koje iz restituciej potražuju članovi porodice Vasić.

 

Za jedan deo parcele već je stiglo izvršno rešenje o vraćanju, dok su za preostale postupci u toku, piše Danas. Ali kad je jedna od naslednica Slađana Vasić Šivić upozorila da se i njihovo zemljište našlo u tenderu iz Direkcije za restituciju stigla je „korekcija“ – već doneto, izvršno rešenje je poništeno.

 

Prema nezvaničnim informacijama, Planika još nije potpisala ugovor sa državom niti je uplatila objavljenu cenu, još nema ni projekta rekonstrukcije, ali su radnici već izašli do objekata i započeli radove. 

 

Direkcija za imovinu i Fond PIO nisu odgovorili na pitanje Danasa kako se dogodilo da imovina iz restitucije bude prodata i na koji način, o čijem trošku će biti obeštećeni stari vlasnici.

 

Srbija raspolaže sa više od 30 banja koje su pre drugog svetskog rata bile elitna lečilišta i sedišta društvenog života, dok je posle toga preovladala njihova zdravstvena uloga koja je postala dostupna svim slojevima. Najviše novih objekata u banjama izgradio je penzioni fond, zemljište na kome se nalaze je ostalo državno, a u rasplet šta je čije umešali su se i prethodni vlasnici.

 

Problem je što oni ne mogud a računaju da će ih država obeštetiti nakon prodaje imovine koja podleže restituciji, kako je to predviđeno Zakonom o privatizaciji, jer ovde nije reč o prodaji društvene ili državne imovine, već vlasništva koje pripada penzionom fondu.