PISA istraživanje – u trogodišnjim školama i do 95 odsto funkcionalno nepismenih đaka

Alarmantan podatak iz prethodnog ciklusa testiranja da je 80 odsto učenika trogodišnjih srednjih stručnih škola funkcionalno nepismeno, sada je još nepovoljniji – u ovim školama, u zavisnosti od programa koji pohađaju, između 79 i čak 95 odsto dece nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti u čitanju i matematici, navodi Danas.

„Razlike su izrazito velike između gimnazija i trogodišnjih srednjih stručnih škola – postignuće se u proseku razlikuje i do 150 poena. Postignuća učenika iz gimnazija su statistički značajno veća u odnosu na postignuće iz srednjih stručnih škola. Najniže postignuće imaju učenici iz trogodišnjih škola“, navodi se u izveštaju.

Kako se dodaje, najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima – takvih je oko 16 odsto iz matematike i 11 odsto iz čitanja, slede četvorogodišnje stručne škole (od 38 do 72 odsto iz matematike i od 24 do 64 odsto iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79 i čak 95 odsto dece ne dostiže ni osnovni nivo pismenosti u oba pomenuta domena.

Učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate na PISA testiranju od vršnjaka koji pohađaju gimnazije, pokazuje analiza u upravo objavljenom nacionalnom izveštaju PISA 2022 istraživanja.

Alarmantan podatak iz prethodnog ciklusa testiranja da je 80 odsto učenika trogodišnjih srednjih stručnih škola funkcionalno nepismeno, sada je još nepovoljniji – u ovim školama, u zavisnosti od programa koji pohađaju, između 79 i čak 95 odsto dece nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti u čitanju i matematici.

„Razlike su izrazito velike između gimnazija i trogodišnjih srednjih stručnih škola – postignuće se u proseku razlikuje i do 150 poena. Postignuća učenika iz gimnazija su statistički značajno veća u odnosu na postignuće iz srednjih stručnih škola. Najniže postignuće imaju učenici iz trogodišnjih škola“, navodi se u izveštaju.

Kako se dodaje, najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima – takvih je oko 16 odsto iz matematike i 11 odsto iz čitanja, slede četvorogodišnje stručne škole (od 38 do 72 odsto iz matematike i od 24 do 64 odsto iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79 i čak 95 odsto dece ne dostiže ni osnovni nivo pismenosti u oba pomenuta domena.

Kada je reč o tipovima programa u srednjim stručnim školama, najmanje funkcionalno nepismenih u matematici ima u medicinskim školama – 38 odsto, a najviše u trogodišnjim poljoprivrednim profilima – 95 odsto.

U čitanju, 24 odsto učenika medicinskih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti, a 87 odsto đaka koji pohađaju trogodišnje poljoprivredne programe.

„Razlike između različitih tipova škola ili programa mogu da budu posledica sadržaja programa, načina rada, ali i toga što učenici slabijeg socioekonomskog statusa češće upisuju određene programe.

Zbog toga razlike u postignuću mogu da ukazuju zapravo na razlike u socioekonomskom profilu. Treba imati u vidu, kada poredimo različite tipove škola, da se PISA testiranje organizuje kada su učenici u prvom razredu srednje škole, što znači da je njihovo postignuće pre svega rezultat osnovnoškolskog obrazovanja. U skladu s tim, ispitivano je da li ove razlike opstaju i kada se uzme u obzir socioekonomski profil učenika. Analiza je pokazala da se u tom slučaju razlika između gimnazija i drugih stručnih škola smanjuje, ali ostaje statistički značajna“, navode istraživači u izveštaju.

„Veliki procenat učenika različitog socioekonomskog statusa koji pohađa srednje stručne škole, a pogotovo od kada je uvedeno dualno obrazovanje, bira škole koje nude brzo zaposlenje i siguran posao i oni se tu koncentrišu, a prethodno možda nisu bili podržani kroz obrazovanje i nisu stekli nešto što im je odskočna daska za nastavak školovanja. I onda dođu u srednju školu koja možda na neki način i odustaje od njih tako da u njihovom školovanju imamo čitavu seriju nesporazuma. Od početka školovanja ih ne podržavamo dovoljno, a trebalo bi da ih podržavamo više, bolje i usmerenije, zato što su njihove potrebe veće, jer dolaze iz porodica koje nisu stimulativne“, kaže za Danas Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja je dugo godina bila nacionalna koordinatorka PISA istraživanja.

Ona ističe da rezultati učenika trogodišnjih srednjih stručnih škola jesu dramatični, ali da u ovakvim izveštajima uvek treba biti fer prema školi i navesti podatak o dodatoj pedagoškoj vrednosti.

„Bez obzira što je što je postignuće učenika nisko, moguće je da te škole podržavaju decu i da nije podrške škole konačan rezultat učenika bi bio još lošiji. Ovako nije fer da na školu svaljujemo svu odgovornost za niska postignuća učenika. Ona svakako snosi odgovornost, ali bi nam podatak o dodatoj pedagoškoj vrednosti pokazao kako zaista jeste. Ima mnogo škola u kojima se nastavnici veoma trude i „vuku“ decu. Možda ona u konačnom ishodu postižu niske rezultate, ali da nije bilo tih nastavnika i te škole, rezultati bi bili još lošiji. Najveći broj učenika koji su učestvovali u PISA istraživanju je u trenutku testiranja pohađao prvi razred srednje škole. Tačno je da je godinu dana malo vremena da bi se osetnije video uticaj škole, ali s druge strane, nije ni premalo da bi taj uticaj bio opipljiv“, kaže Pavlović Babić.