„Plata za život“ treba da je veća od 114.000 dinara: Da li je to realnost u Srbiji?
Podeli vest:
Dok se zagarantovani minimalac „vrti“ oko 40.000 dinara, inflacija zbog značajno skuplje hrane iz meseca u mesec siromaši kućne budžete.
Postavlja se pitanje kolika treba da bude plata koja u Srbiji omogućava pristojan život. Neki pokazatelji kažu – veća od 114.000 dinara, piše N1.
Zvanična statistika kaže da je u Srbiji prosečna zarada (poslednji podatak za april) 83.812 dinara. Međutim, nema preciznih podataka koliko od 2,3 miliona zaposlenih radi za minimalac, a koliko za plate značajno preko proseka.
Poznato je, međutim, da polovina zaposlenih radnika ne samo da ne može da ostvari prosečnu zaradu, već im je nedostižna i plata veća od 63.954 dinara. Toliko, naime, iznosi takozvana medijalna zarada, ona što se nalazi tačno „na sredini“, pa pola zaposlenih prima mesečno manje, a pola radnika više od tog iznosa.
Među ovom polovinom niže plaćenih radnika značajan broj, a barata se samo procenama od oko 400.000 ljudi prima minimalac, koji se ove godine kreće u rasponu od 36.800 do 42.320 dinara, u zavisnosti od broja radnih dana u mesecu.
Na pitanje N1 da li je moguće izračunati koliko je prosečnom građaninu Srbije potrebno za normalan život kada je reč o prihodima, odnosno zaradi, Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda kaže da postoje statistički proračuni koji mogu dati odgovor na ovo pitanje „u nekom proseku troškova koje jedna porodica može, odnosno mora da ima“.
„Svakako da će pojedinačni troškovi zavisiti od specifičnih potreba te porodice, okolnosti života, zdravstvenog stanja, uzrasta dece, i drugih“, kaže Reljanović.
Plata za život – šta je to?
Reljanović ističe da se koncept „Plata za život“ zasniva na pokriću uobičajenih troškova ishrane, stanovanja, zdravstvene zaštite, odeće i obuće, prevoza i obrazovanja, kao i da uključuje oko 10 odsto dodatnog novca za nepredviđene troškove.
„Ono što je svakako potrebno naglasiti jeste da u odnosu na proračune koji su vršeni pre samo godinu, ili dve, moramo uzeti u obzir realan porast troškova života koji ne korespodira sa zvaničnim nivoom inflacije. Naprotiv, mnogi proizvodi koji su sastavni deo uobičajene svakodnevne potrošnje, poskupeli su za 50 odsto i više. Zbog toga su proračuni u doba inflacije nezahvalni i mogu pokazati samo koliko je novca bilo potrebno u jednom trenutku kada je načinjen presek“, ukazuje Reljanović.
Na primer, plata za život je pre godinu dana iznosila oko 115.000 dinara.
„Sasvim je jasno da godinu dana kasnije ne možemo pričati o istom iznosu“, kaže on.
Bojana Tamindžija iz organizacije Centar za politike emancipacije za portal N1 navodi da, prema proračunu „Clean Clothes Campaign“ mreže, koji je urađen sa dostupnim podacima za 2021. godinu, plata za život u Srbiji iznosi 114.752 dinara.
Kako objašnjava, plata za život bi trebalo da pokrije troškove hrane, stanovanja, odevanja, transporta, obrazovanja, zdravstva (ukoliko se plaća) i uključuje mogućnost odvajanja male količine novca sa strane za nepredviđene troškove ili štednju.
U potrošačkoj korpi – ono što građani mogu da priušte
Prosečna potrošačka korpa, koja je prema poslednjim dostupnim podacima za april 2023. iznosila 98.073,87 dinara uveliko premašuje prosečnu zaradu.
U minimalnoj potrošačkoj korpi su količine hrane i novac namenjen u svrhu obrazovanja, zdravstvenih troškova još niži. Ova korpa „teška“ je 51.037,36 dinara, a i dalje je nedostižan cilj svih sindikata koji sa poslodavcima i državom pregovaraju o povećanju zagarantovane minimalne zarade.
„Kako, što je više puta naglašeno, minimalna i prosečna potrošačka korpa nisu statističke kategorije koje se vezuju za preporučenu potrošnju, već pokazuju kolika (kakva) je potrošnja najsiromašnijih u Srbiji (minimalna korpa), odnosno srednjeg imovinskog staleža (prosečna korpa). Njihova zbunjujuća imena ne odgovaraju svrsi prikupljanja ovih podataka, a afirmisanje minimalne potrošačke korpe i njeno vezivanje za minimalnu zaradu u samom Zakonu o radu, zapravo je poraz države koja teži multipliciranju siromaštva svojih građana„, objašnjava Mario Reljanović.
Otuda, kaže, potiču i „anomalije“ u prosečnoj potrošačkoj korpi.
„To su količine i vrste namirnica koje se troše u određenom sloju stanovništva, a ne preporučeni iznosi da bi neko živeo ‘prosečno’. Samim tim je i struktura takve korpe poražavajuća jer pokazuje nizak standard, čak i onih koji raspolažu prosečnim budžetom u Srbiji“, navodi on.
Dodaje i da je zbog toga za izračunavanje realnih minimalnih troškova koji su pokazatelj dostojanstvenog života potrebna složena metodologija koja je korišćena prilikom proračuna „plate za život“.
„Odnos ovih iznosa je poražavajući – na primer, ako uzmemo iznos plate za život iz avgusta prošle godine od oko 115.000 dinara, on je u tom trenutku bio na nivou tri minimalne zarade, odnosno nešto manje od dve medijalne zarade. Minimalna zarada je u međuvremenu povećana za iznos koji je inflacija višestruko pojela, pa se tako sada može govoriti o bar 3,5 minimalne zarade (a verovatno i četiri) da bi se dosegao standard normalnog života u Srbiji. Isto je kada je reč o medijalnoj zaradi – izvesno je da dve medijalne zarade više ne mogu pokriti navedene troškove“, ističe Reljanović.
Dok se zagarantovani minimalac „vrti“ oko 40.000 dinara, inflacija zbog značajno skuplje hrane iz meseca u mesec siromaši kućne budžete.
Podeli vest:
