Plodno zemljište širom Srbije postaje građevinsko – izgubljeno više od milion hektara oranica
Kako sačuvati poljoprivredno zemljište, izazov je za stručnjake širom sveta. Uprkos njihovim apelima da je hrana sve skuplja i da plodno zemljište treba čuvati, ono se sve češće koristi za gradnju industrijskih zona, stambenih zgrada, infrastrukturne mreže. Tako je Srbija, između dva popisa, izgubila milion i dvesta hiljada hektara obradivih oranica.
Podeli vest:
Danak širenja gradova i rasta broja stanovnika u njima, plaćamo plodnom zemljom. Svestan da njiva čuva život na selu, Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca ne zapostavlja svoje imanje od više stotina hektara, uz to gaji i 78 krava.
„Kompletno ova tabla od 320 hektara površine je pretvoreno u građevinsko zemljište. Tu su nekada pasle krave, ovce, svinje…. Tu smo mi kao deca provodili dane za vreme školskih raspusta, čuvajući stoku i ubirajući neke plodove svoga rada“, navodi Slobodan Ilić, poljoprivrednik iz Majura.
U Podunavskom okrugu ima oko 45.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, kvaliteta od prve do sedme klase. Najviše se sadi kukuruz, a tamo gde je najplodnije zemljište, gaji se voće i povrće.
Poljoprivredna proizvodnja značajnija od industrijske
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku navodi da poljoprivredna proizvodnja ima značajnu, mnogo veću ulogu nego industrijska proizvodnja.
„I to bi svakako trebalo i zaštititi i na neki način veoma puno se priča i o povećanju stepena prerade ali i to je jedan od načina da se poboljša život ljudi“, kaže Leposavić.
Srbija ima četiri miliona i sedamdeset pet hiljada hektara obradivog zemljišta, a obrađuje se tri i po miliona hektara oranica.
„Zemljište može u trenutku da se izgubi ako se zauzme nekom zgradom ili betonom, a potrebne su hiljade godina da se ono stvori. Zato je zemljište proglašeno kao neobnovljiv prirodni resurs, kao ograničena sirovina, pogotovo spram naših sve većih zahteva prema zemljištu. Devedeset pet odsto svetske proizvedene hrane potiče sa zemljišta“, kaže Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Podeli vest:
