Početak grejne sezone novi rizik od požara – u čemu građani često greše i šta može da bude fatalno
Vatrogasno-spasilačke jedinice su od početka godine iz požara spasile 320 osoba, samo u poslednjih mesec dana intervenisale su 590 puta.
Početak grejne sezone nosi nove rizike, grejna tela ne smeju da se ostavljaju bez nadzora, a ispravnost elektroinstalacija kao i dimnjake treba proveriti, kaže za RTS Miloš Milenković iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.
Svake godine sa početkom grejne sezone povećava se i broj požara. Najčešći uzroci požara su elektroinstalacije na grejnim uređajima i neispravni ili neočišćeni dimnjaci.
Od početka godine, Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije registrovao je 5.899 požara na građevinskim objektima, od čega je oko 2.900 požara bilo na stambenim objektima.
„U poređenju sa podacima od prošle godine, brojke su slične i nema rapidnih smanjenja, ali ni povećanja intervencija. Ali početak grejne sezone uvek povećava rizik od požara. Samo u poslednja 24 sata imali smo 49 intervencija na građevinskim objektima, tokom kojih su dva lica spasena. U poslednjih mesec dana, osam osoba je nastradalo u požarima, dok je 46 osoba spaseno“, rekao je Milenković.
Najvažnije je da, čim građani primete požar, što pre o tome informišu vatrogasno-spasilačke jedinice na 193, upravo da bi što pre sva lica koja se nalaze u zahvaćenom objektu bila bezbedno evakuisana.
Koje su najčešće greške i najveći rizici
„Neispravne elektroinstalacije ili preopterećenost najčešći su uzrok požara“, kaže pomoćnik načelnika Uprave vatrogasne-spasilačke jedinice, i ponavlja apel građanima da ne preopterećuju elektroinstalacije grejnim telima, i da ako primete kvar pozovu stručno lice.
Pre grejne sezone građani koji se greju na čvrsta goriva treba da provere da li je dimnjak očišćen i ispravan. Takođe je važno i kako se održava samo ložište, i kako se odlaže pepeo.
„Ljudi često greše kada odlažu pepeo u plastične kante, kontejnere ili kese, što zbog temperature pepela vrlo lako izazove požar. Pepeo mora prvo da se ohladi, a zatim odloži u metalnu posudu“, kaže Milenković.
Veliki rizik predstavlja i odlazak na spavanje kada se ostavlja upaljena vatra.
„Sâm ugljen-monoksid može da bude fatalan, gušenje dimom i sporija reakcija ako ste u snu mogu da dovedu do tragedije. Grejna tela ne smeju da se ostavljaju bez nadzora, posebno u blizini dece.Takođe, zapaljive tkanine i nameštaj ne smeju da budu u blizini grejnih tela“, upozorio je Miloš Milenković.