Počinje javna rasprava o predlogu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama, evo šta on sadrži

Prema saznanjima Blica, predlog će 25. marta, kako je za sada planirano, biti poslat ministarstvima na mišljenje, koji onda imaju rok od tri nedelje da se o njemu izjasne. Polovinom aprila bi, kako sada stvari stoje, trebalo da se nađe pred Vladom, a onda i do kraja prolećnog zasedanja da bude usvojen u Skupštini Srbije.

 

Ovim zakonom se definiše pojam istopolne zajednice, način na koji se ona sklapa, uređuje pitanje imovine, nasleđivanja penzije, ali i izdržavanje deteta partnera istopolne zajednice.

 

„U odnosu na početnu, u ovoj verziji je podrobnije uređeno koja zemlja može da ima na uvid registar istopolne zajednice, ali i pitanje izdržavanja deteta partnera istopolne zajednice i donošenja hitnih odluka, iz ugla prava deteta„, navodi izvor Blica.

 

 

A šta stoji u Nacrtu zakona? U čemu se razlikuje u odnosu na početnu verziju? Na osnovu dokumenta u koji je Blic imao uvid, kao i u početnoj prvo se, članom 2, definiše istopolna zajednica.

 

„Registrovana istopolna zajednica je zajednica porodičnog života dva lica istog pola koja je sklopljena pred nadležnim organom javne vlasti u skladu sa odredbama ovog zakona„, navodi se u članu 2.

 

Dalje se određuje i način na koji se sklapa istopolna zajednica: „pred matičarem, na svečan način, u službenoj prostoriji prigodno uređenoj za tu namenu“. Sklapanju istopolne zajednice obavezno prisustvuju budući partneri, dva svedoka i matičar, a u odnosu na prvu verziju, izbačena je novina da činu zaključenja istopolne zajednice pored matičara prisustvuje i odbornik lokalne samouprave koga skupština odredi.

 

Takođe, novina je da je precizirano da, ako je partner strani državljanin, matičar dostavlja izveštaj o registraciji diplomatsko-konzularno predstavništvo zemlje čiji je državljanin, „ako je u toj zemlji zakonom uređena zajednica života lica istog pola i predviđen registar takvih zajednica.“

 

Baš kao i u tradicionalnom braku, istopolna zajednica prestaje „smrću partnera, proglašenjem nestalog partnera umrlim, poništenjem ili raskidom“.

 

Kao i u prvoj verziji precizirana su pitanja koja se u LGBT zajednici spominjali kao „pokretač“ donošenja ovog pravnog akta, prava partnera u slučaju lišenja slobode i u toku bolničkog lečenja.

 

„Partneri istopolne zajednice imaju obavezu međusobnog pomaganja i pružanja nege i pomoći u slučaju bolesti. Partneri istopolne zajednice imaju jednaka procesna prava i procesni položaj u svim sudskim i upravnim postupcima kao i supružnici„, navodi se u članu 30.

 

Ovim pravni aktom nije dozvoljeno usvajanje dece, ali su određena pitanja koja se tiču deteta partnera istopolne zajednice. Članom 36 podrobno je određeno pod kojim uslovima je partner dužan da izdržava dete ali i kada ta obaveza prestaje.

 

„Partner istopolne zajednice dužan je da izdržava dete drugog partnera ako dete nema srodnika koji su po zakonu koji uređuje porodične odnose dužni da ga izdržavaju ili srodnici nemaju mogućnosti za to. Obaveza partnera istopolne zajednice da izdržava dete drugog partnera postoji i posle smrti roditelja deteta, ako je do smrti tog roditelja između drugog partnera i deteta postojala zajednica života„, stoji u članu 36.

 

Sa druge strane, ako je istopolna zajednica između roditelja deteta i drugog partnera poništena ili raskinuta, obaveza partnera da izdržava dete drugog partnera prestaje.

 

Narednim članom, precizirano je i donošenje odluka u vezi sa detetom u slučaju hitnosti, ali i pravo deteta na održavanje ličnih odnosa.

 

„U hitnom slučaju, kad preti opasnost po zdravlje i život deteta, partner koji nije roditelj deteta, ima pravo da donese odluku o preduzimanju neopohodnih i neodložni radnji u skladu sa interesima deteta i o tome odmah obavesti partnera koji je roditelj deteta. Svakodnevne odluke u vezi sa detetom, koje živi sa roditeljem koji je u istopolnoj zajednici može donositi i partner koji nije roditelj deteta uz pristanak partnera koji je roditelj deteta i u najboljem interesu deteta. U slučaju prestanka istopolne zajednice dete ima pravo na održavanje ličnih odnosa sa bivšim partnerom svog roditelja koje može biti ograničeno sudskom odlukom u najboljem interesu deteta„, navedeno je u članu 37.

 

Određeno je, kao i u početnoj verziji, pitanje imovine, kao i da „zajedničku imovinu čini imovina koju su partneri istopolne zajednice stekli radom u toku trajanja zajednice života u istopolnoj zajednici, kao i prihodi iz te imovine“.

 

„Zajedničku imovinu čini i imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u istopolnoj zajednici. U zajedničku imovinu ulaze i prihodi od posebne imovine koji su ostvareni radom partnera istopolne zajednice, kao i imovina stečena igrom na sreću, osim ako je u tu igru jedan partner ulagao posebnu imovinu„, stoji u članu 41.

 

Takođe, određeno je da svojim udelom u nepodeljenoj zajedničkoj imovini partner istopolne zajednice ne može samostalno raspolagati, niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima.

 

Što se tiče nasleđivanja partnera istopolne zajednice, u pravu nasleđivanja partner je izjednačen sa supružnikom, kao i nasleđivanje penzije.

 

„U slučaju smrti osiguranika ili korisnika penzije pod članom njegove porodice, osim lica utvrđenih propisima kojima se uređuje penzijsko osiguranje, smatra se i partner istopolne zajednice i dete koje partner istopolne zajednice izdržava„, navedeno je u članu 51.

 

Pomoćnik u Ministarstvu Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Boris Milićević kaže za Blic da je svim učesnicima u donošenju zakona cilj rešavanje konkretnih problema LGBTI osoba.

 

„Predlog nacrta zakona o istopolnim zajednicama je rezultat radne grupe koja je pokazala razumevanje za sve smislene intervencije zainteresovanih strana na polazne osnove. Sigurno nam još predstoji posla na poboljšanju teksta, ali raduje činjenica da ne postoji ozbiljan otpor i da se vodi vrlo pristojna rasprava o zakonu. Cilj ministarstva je da u raspravu bude uključen što širi krug, ali da nam je svima za cilj rešavanje konkretnih problema LGBTI osoba, a ne kreiranje sukoba„, napominje Milićević.