Podela imovine SFRJ: Dokle se stiglo, kada će kraj i šta je Srbija do sada dobila?

Rezidencije, ambasade i stanove u diplomatskim kvartovima širom sveta trebalo je po raspadu Jugoslavije podeliti među nekadašnjim republikama.

Taj posao dodeljen je Mešovitom komitetu za raspodelu diplomatsko-konzularne imovine, definisana je kvota za svaku zemlju sukcesora, pa je tako Bosna i Hercegovina dobila 15 odsto, Severna Makedonija osam procenata, a Slovenija 14 odsto nepokretnosti. Pripala joj je, pored ostalog, i zgrada ambasade u Americi.

„Ostalo je još nekoliko objekata, ovde imamo tri kategorije. Jedno je objekat u Moskvi, kompleks koji je tako velik da je teško naći rešenje za to. Taj objekat za sada koristi Republika Srbija ali nije u interesu Srbije da ima taj objekat u svom vlasništvu nego da se sad nađe neko rešenje da se podeli. Imate drugi kompleks, to su stanovi vojnih izaslanika, odnosno vojnih atašea koji treba da se rešavaju u okviru priloga B„, objašnjava za RTS ambasador Slovenije u Srbiji Damjan Bergant.

Prema sporazumu, Hrvatskoj je pripala gotovo četvrtina diplomatskih predstavništava, i to ambasade, između ostalih, u Parizu, Beču, Hagu, Lisabonu, Novom Zelandu i deo zgrade u Briselu.

„Hrvatska je došla u posed nekoliko rezidencija u Helsinkiju, Oslu, Stokhlomu, Madridu, Kartumu. Dobili smo i dve zgrade generalnih konzulata Jugoslavije u Čileu i Torontu. Hrvatska je ostala pri svom stavu da se što pre sastane to zajedničko povereništvo, ta komisija„, navodi ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević.

Srbiji, kojoj je pripalo nepunih 40 odsto nepokretnosti, do sada je dodeljeno 40 nekretnina u 25 država.

„Kada je reč o raspodeli diplomatske imovine, svima je u interesu da se taj proces što brže okonča. Međutim, brojni su problemi kada je reč o raspodeli diplomatske imovine zbog toga što je ponekad potrebno uraditi i odgovarajuće procene i pronaći odgovarajuću dokumentaciju, pristupiti odgovarajućim zemljišnim knjigama. Ono što je preostalo da se raspodeli to je 16 objekata u 11 država od čega je najznačajniji objekat u Moskvi oko koga će, pretpostavljam, biti i najteži pregovori„, kaže prof. dr Aleksandar V. Gajić, glavni pravni savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.

Bivše jugoslovenske republike četiri puta su delile imovinu, i to 2006. i 2012. rezolucijama u Zagrebu, kada je podeljeno 29 objekata. Zatim je 2019. u Beogradu podeljeno šest nepokretnosti, a tri godine kasnije, u Sarajevu, odlučeno je kome će pripasti još pet nekretnina. 

Sve zemlje, nastale raspadom SFRJ, odlučne su da imovinu podele do poslednjeg kvadratnog metra i dolara.

Sledeći sastanak Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine najavljen je za kraj godine u Zagrebu, a svih pet sukcesora procenjuje da bi tačka na taj posao konačno mogla da bude stavljena u sledeće dve godine.