Pokrenut projekat psihološke podrške žrtvama saobraćajnih nezgoda
Saobraćajne nesreće predstavljaju ogromnu traumu i šok, kako za porodice stradalih i očevice, tako i za one koji su izazvali udes. Budući da je u Srbiji nedovoljan broj specijalista koji se bave traumom i iznenadnim gubitkom osobe, počinioci i žrtve su do sada bili prepušteni sami sebi.
Podeli vest:
Zato je Agencija za bezbednost saobraćaja pokrenula projekat psihološke podrške žrtvama saobraćajnih nezgoda, sa besplatnim telefonskim servisom, na koji se javljaju obučeni psiholozi.
„Moj sin je nastradao kada je sa svojom bakom izlazio iz autobusa Gradskog saobraćajnog preduzeća na stanici dok je autobus stajao. Rezultati veštačenja na samom suđenju su pokazali stopostotnu krivicu vozača, jer je on pokrenuo autobus, pre nego što je zatvorio vrata, ne gledajući da li su svi putnici izašli bezbedno iz autobusa“, navodi Verica Vitorović je majka četvorogodišnjeg dečaka Despota koji je pre tri godine nastradao u saobraćajnoj nesreći u Beogradu.Gubitak malog Despota je za celu porodicu Vitorović bio ogroman udarac.
Budući da u Srbiji ne postoje institucionalni programi rehabilitacije žrtava saobraćajnih nezgoda, projekat podrške iniciralo je Udruženje roditelja dece stradale u saobraćaju.
Angažovano je 70 psihologa, koji su obučeni za krizne intervencije.
„Mi očekujemo da će se javiti neki ljudi koji imaju problema sa strahovima da uđu u auto, ili depresijom nakon gubitka, ili nakon gubitka dela tela. To mogu biti ljudi koji su invalidi sada, može svašta da se desi. Mi smo predvideli za sve te situacije različite vrste pomoći tako da je na ljudima samo da pozovu i da potraže pomoć“, objašnjava docent dr Nikola Petrović iz Društva psihologa Srbije.
Svi građani koji imaju traumu zbog saobraćajne nesreće mogu da pozovu broj 0800 085 087 svakog radnog dana od 10 do 16 časova i da porazgovaraju sa psiholozima koji će proceniti da li im je potrebna dalja konsultacija sa psihoterapeutom.
„U planu je da se napravi mreža u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, preko Domova zdravlja, gde oni u svojim kapacitetima, objektima eventualno mogu da omoguće da se takva vrsta pomoći građanima pruža, ili u saradnji sa lokalnim samoupravama“, tvrdi savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Ilić.
Besplatni telefonski servis će u početku funkcionisati u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a predviđeno je da se proširi i na druge gradove u Srbiji.
Podeli vest:
