Pokrenuta inicijativa da se osposobi zavičajni pašnjak Mihajla Pupina u Idvoru

Nama su pašnjaci danas napadnuti a oni su vredni za stočarstvo, moramo ih sačuvati, pašnjaci nisu za preoravanje, poručuje novosadski novinar i agrarni analitičar Čedomir Keco.

On je idejni tvorac i pokretač inicijative da se u Idvoru, rodnom mestu Mihajla Pupina, osposobi zavičajni pašnjak u čast slavnog naučnika, koje je u svojoj autobiografiji za koju je nagrađen Pulicerovom nagradom svoj život sažeo u izraz koji krasi korice knjige „Od pašnjaka do naučenjaka“.

Kako Čedomir Keco priča za Danas, njegov idejni projekat u fazi je pripreme i prikupljanja potpisa i podrške i nema ko ga nije sa ododbravanjem podržao.

„Vojvodina je izgubila od 2008. godine do danas oko 30.000 hekatra pašnjaka. Ja sma to proučavao, dobio sam dozvolu od ministarstva poljoprivrede da izvršim snimanje i istraživanje, i podaci su zabrinjavajući. Ipak, još uvek u Srbiji imamo dovoljno pašnja u brdsko-planinskim krajevima i uz reke, da možemo napraviti najveći razvoj tovnog govedarstva kroz sistem krava-tele. I sam to radim, od kada sam 2009. godine uvezao rasu Hereford i imam pozitivna iskustva“, priča Keco.

Kako objašnjava, pohlepa za obradivim površinama dovela je neke katastarske opštine u situaciju da stočari nemaju dge sa stokom na ispšu.

„Sada, nakon istraživanja terena, znamo kakva je situacija na terenu, koliku površinu i kvalitet pašnjaka imamo. Imamo pašnjake za oko 400.000 grla, to je sasvim dovoljno da možemo postati najbolji proizvođači hrane u Evropi. Zato sam krenuo u akciju, odajući počast Pupinu i činjenici da je i sam potekao sa pašnjaka, da obnovimo tu granu“, kaže Čedomir Keco.

Naš sagovornik kaže, da je zamišljeno da se pašnjak u Idvoru ogradi ogardom na solarni pogon, podignu kolibe i naravi edukativni centar.

„Investicija nije velika, a ideja je originalna. Zamislio sam to kao edukativni centar, da se mladi i deca okupljaju i nauče o rasama goveda ali i o biljkama koje rastu na pašnjacima. Treba deca da znaju od malena da brinu o nekoj ćuvotinji, da nauče da zapažaju stvari i promene u prirodi. Zato bi formirali atlas biljaka, a deca bi na licu mesta mogla da prepoznaju vrste. Prostor bi bio sa pastriskim kolibama i pojilima a obezbedili bi rase goveda koje se sada gaje i koje su se nekada gajile – angus, limuzim, simentalavc, heroford, šerole. Napravili bi atlas trava, doveli balkanskog magarca, guske. Da bude kako je nekada u Vojvodini bilo, gde su se na pašnjak izvodile i svinje, ovcem, koze. Životinje bi obezbedili stočari, i njima bi one bile vraćene zimi“, objašnjava sagovornik Danasa.

Udruženje Agroprifit je povodom svega sačinilo idejni projekat za zavičajni pašnjak u Idvoru, a cilj je da se pokaže zahvalnost prema naučnom delu Mihajla Pupina kao i da se ceo prostor posveti edukaciji mladih.

Predviđeno je da zavičajni pašnjak ima dva ili tri dela, gde će značajan deo pripasti obeležjima ovakvih prostora u prošlosti, a deo će se odnositi na savremeno stočarstvo uz žive eksponate.

Nama su pašnjaci danas napadnuti a oni su vredni za stočarstvo, moramo ih sačuvati, pašnjaci nisu za preoravanje, poručuje novosadski novinar i agrarni analitičar Čedomir Keco.