Polako ali sigurnio ostajemo bez prirodnog meda

Da li se med seli u istoriju, jer više nije ni lek ni poslastica, to je aktuelno pitanje jer onaj prirodni sve je teže naći, a ljudi ne žele da se slade falsifikatima koji su preplavili naše tržište.

Prirodnog meda na tržištu, u najvećim trgovinskim lancima, gotovo i da nema. To potvrđuju rezultati velike analize, koja je prošle godine zaprepastila javnost: od 25 analiziranih uzoraka, uzetih u velikim trgovinskim lancima, samo tri su bila – med.

Situaciju dodatno komplikuju nepovoljni klimatski uslovi prošle i ove zime, koji ometaju pčele i pčelare u proizvodnji meda, tako da se ne očekuju značajni prinosi ove sezone.

Pčelari su zabrinuti jer im je sve teže da steknu poverenje potrošača, a na vidiku nema ni sistemskih mera koje bi mogle da uklone falsifikate iz rafova prodavnica, konačno, i da podrže poštene medare u povećanju broja košnica i poboljšanju proizvodnje.

Jasna naznaka o geografskom poreklu

Sve je više onih koji sumnjaju u najave i želje da srpski med u skorije vreme postane nacionalni brend. Zato ovoga puta sagovornik „Magazina” Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara, govori o veoma zabrinjavajućoj situaciji na tržištu i u proizvodnji meda. Uprkos svemu, on je uveren da med ne odlazi u istoriju i da će ostati nezamenjiv deo ishrane. Njegovi argumenti za ovu tvrdnju su: lekovitost i jedinstvenost meda.

– Med je samo ono što su pčele napravile u svom staništu. Možda će zamene za med biti sve više u upotrebi zbog nižih cena i sve lošijih prinosa, ali će nektar iz košnica ostati nezamenjiv deo ishrane. Razni proizvodi, kao što su veganski med ili med bez pčela, možda mogu imati sličan kvalitet, ali nikada ne mogu biti med. Nije na nama da zabranimo proizvodnju takvih „namirnica”, nego da ne dozvolimo da ti proizvodi dobijaju naziv med – ističe Rajić i sam proizvođač ovog nektara prirode.

Rešenje ovog problema je nadohvat ruke, veruju naši pčelari.

Širom sveta sve je više falsifikata meda, ali kupcima se može pomoći da prepoznaju kvalitet.

Jedna od inicijativa vrlo uticajnog Pčelarskog saveza Slovenije, koju je prihvatila i Evropska komisija, jeste da se na teglama mora jasno naznačiti geografsko poreklo meda.

– Nadam se da će zakonska regulativa obeležavanja meda jasno naznačiti kakav je proizvod na rafu. Kupci će tako znati da li je med iz Kine, Ukrajine, Španije ili Srbije. Ne verujemo i ne priznajemo da priča o srpskom medu pada u vodu zbog rezultata prošle jeseni. Čvrsto verujemo da je srpski med jedan od kvalitetnijih u Evropi što potvrđuje i činjenica da stranci kupuju naš med kako bi poboljšali kvalitet sopstvenog – podseća predsednik Beogradskog udruženja pčelara.

Ako želimo da izbegnemo lažni med, Rajić preporučuje da ga uzimamo od poznatog, proverenog pčelara.

On o prinosu nerado govori jer je praktično nemoguće proceniti ovosezonsku proizvodnju. – Lično me ne plaši topla zima. Uostalom, tek smo na pragu proleća – kaže Stanko Rajić.

O tome koliko je topla zima pogodovala pčelama, za „Magazin” govori i David Mardešić, pčelar iz Beograda:

– Klimatske promene, a naročito klimatski ekstremi negativno utiču i na biljni i životinjski svet pa tako i na pčele. Za pčelinju zajednicu najbolje je da zima bude hladna bez većih oscilacija u temperaturi. Ovako topli dani, kao ove zime, pre vremena razbuđuju biljke, a samim tim i pčelinja društva. Ako posle toplih dana naiđe hladan talas, ne samo da će uništiti dobar deo cvetnica, nego će i negativno uticati na razvoj pčelinjih društava.

Ipak i on se slaže da je još rano za procenu prinosa meda u ovoj sezoni.

– Teško je proceniti prinose u ovoj godini, ali naši stari su govorili „kakva ledenica, takva medenica”. Što bi u prevodu značilo da bez dobre zime, nema velikih prinosa meda. Nadam se da će ova godina biti izuzetak – kaže Mardešić.

Konačno više košnica

On ističe da Srbija ima potencijala za dobre prinose i med izuzetnog kvaliteta, ali se boji da to nismo dovoljno iskoristili. Uloženo je mnogo novca u povećanje broja pčelara i košnica, a malo na edukaciju i unapređenje kvaliteta pčelarenja. Moraju se pratiti dešavanja u svetu, ali s druge strane, i prilagođavati se prilikama.

– Nekada je bilo daleko lakše pčelariti. Nije bilo toliko pčelinjih bolesti, a i vremenske prilike su pčelarima išle naruku. Sigurno da smo i mi pčelari doprineli tome korišćenjem raznoraznih neproverenih suplemenata i ko zna sve kakvih preparata. Time nismo sprečili širenje pčelinjih bolesti i razvoj parazita, nego smo oslabili imunitet naših pčelinjih društava. Da li se to može popraviti, ostaje da vidimo – navodi naš sagovornik.

Po stanovniku ni cela tegla

U Srbiji izgleda mnogo više volimo da pričamo o medu, nego da ga jedemo. Naime, po količini meda koja se potroši po glavi stanovnika mi smo na začelju.

– Nemci troše između 9 i 10 kilograma meda godišnje po stanovniku, dok smo mi na oko pola kilograma! Zbog toga naše ljude treba više da upoznajemo s time koliko dobra donosi redovno uzimanje meda, a tako ćemo promeniti i ovu neslavnu statistiku – veruje Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara.

Šansa za brend

Mardešić smatra da nema dovoljno sistemskih mera za zaštitu pčela i pčelinjih proizvoda, a samim tim ni potrošači nisu zaštićeni. Istina, pojedinačne akcije povremeno podignu veliku prašinu, ali efekti, kako smatra naš sagovornik, nisu veliki. Naravno, ne treba odustati od stalne borbe i apela u ovom pravcu, zaključuje.

– Tržište je nemilosrdno, a mi smo mala država koja nema ama baš nikakvog uticaja na svetsko tržište. Šta nam preostaje? Samo kvalitetom pčelinjih proizvoda i adekvatnim marketingom možemo doći do pravog kupca. Brendiranje naših proizvoda i zaštita geografskog porekla je jedini pravi put – ističe Mardešić.