Policija zaustavlja sve više drogiranih za volanom

Do sada su alkohol, neprilagođena brzina, nevezivanje pojasa i koršćenje mobilnog telefona bili glavni problemi u bezbednosti saobraćaja. Pored ovih javlja se i problem vozača koji koriste psihoaktivne supstance. Prošle nedelje 31 osoba je vozila pod dejstvom nedozvoljenih supstanci. To je rast u odnosu na sve prethodne januare, a saobraćajna policija iz godine u godinu zaustavlja sve više drogiranih za volanom.

Kapetan policije Aleksandar Radenković za Jutarnji program RTS-a kaže da postoje dva načina kako policija otkriva vozače pod dejstvom narkotika.
Prema njegovim rečima, prvi je upućivanjem vozača, za koga se posumnja da upravlja pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu gde medicinsko osoblje radi takvo testiranje uz prisustvo policijskih službenika.

Drugi način, koji je ovih dana u žiži javnosti, jeste uz prisustvo uređaja Dräger DrugTest 5000 koji detektuje sedam vrsta psihoaktivnih supstanci, među njima i najpoznatije droge – kokain i kanabis.

„U januaru je, prema preliminiranim rezultatima, 120 vozača koristilo psihoaktivne supstance što je za 50 prekršaja ili čak 70 posto više nego što je bilo prošle godine. Do kraja godine možemo očekivati i 1.000 vozača koji će biti isključeni iz saobraćaja ako se nastavi ovakav trend“, naglašava Radenković.

Kako se koristi aparat

Kapetan Radenković ističe da je poenta da policajci na licu mesta, na osnovu uzorka pljuvačke, urade test.

Dve su glavne komponente uređaja. Manji uređaj, pomoću koga se uzima uzorak pljuvačke i zove se kaseta ili kolektor i veći analizator, uređaj u kome se vrši analiza uzorka pljuvačke.

Radenković objašnjava da sam proces uzimanja uzorka traje od minut do četiri minute i, kada indikator pokaže plavu boju, uzorak je spreman. Ubacuje se kaseta u analizator i sam proces analize traje izneđu sedam i 10 minuta.

Ceo proces rade policijski službenici i vozač koji je zaustavljen odmah može videti da li je pod dejstvom nedozvoljenih supstanci ili ne.

Za svakog vozača koji bude zaustavljen štampa se izveštaj pošto uređaj ima mogućnost povezivanja na štampač i tastaturu pomoću koje se unose podaci.

Da li će test na drogu biti redovna procedura

„Alko test je deo svake kontrole i tako bi trebalo da bude. Kada je reč o testiranju na pshoaktivne supstance to na žalost u ovom trenutku nije moguće zbog vremena koje je potrebno za jedno testiranje“, naglašava kapetan policije.

Dodaje da bi postojale stuacije, da bi vozač koji poštuje sve propise, mogao biti zadržan na licu mesta 15 ili više minuta.

Sa druge strane bi trpela i sama kontrola jer u ovom trenutku, a na osnovu podataka o broju prekršaja, i broju vozača koji zazivaju prekršaje pod dejstvom alkohola, alkohol je veći prioritet, ističe Radenković.

Alkometri koje se koriste u kontroli saobraćaja rade u dva moda. Jedan je pasivan i traje jednu sekundu, i za one za koje se utvrdi da jeste, aktivnim testiranjem se utvrđuje kolika je to količina alkohola u organzmu i vrlo brzo se dobija rezultat.

„Na žalost kod psihoaktivnih supstanci nije moguće ovakvo brzo dobjanje rezultata“, naglašava Aleksandar Radenković.

Kako policajci procenjuju koga će testirati 

Kapetan Radenković ističe da je stvar procene i da teško da jedan vozač, koji upravlja vozilom pod dejstvom narkotika, može to da sakrije jer su ponašanje i reakcije promenjeni.

Dodaje da, ako policajac nije siguran, može da se pozove na Upravu krimnalističke policije od koje imaju podršku kod ovakve vrste testova.

Svake godine se povećava broj vozača pod dejstvom narkotika

„Prošle godine ta brojka je bila 652 isključena vozača. Godinu dana pre toga 429, a 2018. godine 239. Ako se brojevi porede sa brojem alkoholisanih vozača to je dosta manja brojka ali povećanja su značajna“, ističe Aleksandar Radenković.

Dodaje da su do sada alkohol, neprilagođena brzina, nevezivanje pojasa i koršćenje mobilnog telefona bili glavni problemi u bezbednosti saobraćaja. Sada se javlja problem sve većeg broja vozača koji koriste psihoaktvne supstance, .

Kazne za vozače koji korste narkotike

Slična je procedura kao kod vozača koji imaju više od 1,20 promila alkohola u organzmu. Oni budu isključeni iz saobraćaja na licu mesta i to isključenje traje 24 časa.

Radenković objašnjava da budu zadržani u službenim prostorijama do 12 sati. Samu kaznu odmerava prekršajni sud.

Zakon propisuje kaznu u rasponu od 20.000 do 40.000 dinara ili kaznu zatvora do 30 dana, osam kaznenih poeona i zaštitnu meru zabranu upravljanja od najmanje šest meseci.

Dodaje da su to uglavnom mladi vozači. Podaci za januar mesec pokazuju da je gotovo trećina isključenih vozača mlađa od 24 godine.

Tri vozača su imala svega 18 godina starosti i uglavnom se uz ovaj prekršaj pravi još nekoliko prekršaja u sticaju što je nova dimenzija problema, navodi Radenković.

Koliko je saobraćajnih nezgoda u kome su učestvovali drogiran vozači

Kapetan Radenković kaže da je u poslednje tri godine bilo 25 nezgoda na godišnjem nivou u kom su učestovali drogirani vozači. Prošle godine bilo je 26 nezgoda i u tim nezgodama pet osoba je poginulo.

„Ukoliko uzmete podatak da godišnje u Srbiji ima preko 30.000 saobraćajnih nezgoda ova brojka deluje prilično zanemarljvo. Alkoholisani vozači godnama unazad izazivaju više od 3.500 saobraćajnih nezgoda. Trendovi pokazju da vožnja pod dejstvom narkotika može biti još veći problem i na nama je da što više takvih vozača isključimo iz saobraćaja pre nego što učine nezgodu“, poručuje kapetan policije Aleksandar Radenković

Do sada su alkohol, neprilagođena brzina, nevezivanje pojasa i koršćenje mobilnog telefona bili glavni problemi u bezbednosti saobraćaja. Pored ovih javlja se i problem vozača koji koriste psihoaktivne supstance. Prošle nedelje 31 osoba je vozila pod dejstvom nedozvoljenih supstanci. To je rast u odnosu na sve prethodne januare, a saobraćajna policija iz godine u godinu zaustavlja sve više drogiranih za volanom.