Polovina žena u Srbiji odriče se nasledstva u korist braće: Kakve posledice to sa sobom nosi

„Obveznik tog poreza biće brat po zakonu, međutim postoji u zakonima o porezima na imovinu i ono što se zove i jemac, odnosno supsidijarni jemac tog poreza. Pa sad zamislite, brat ne plati porez, ne radi ništa, nije zaposlen, sestra radi u državnoj firmi, poreska uprava će od nje naplatiti, iako je ona dala poklon“, objasnio je advokat.

Aktivistinja iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga navodi da je neophodna izmena Zakona o socijalnoj pomoći, po kome ukoliko se osoba odrekne imovine, gubi pravo na socijalnu pomoć.

Udruženje se već godinama bori da u pozivu za ostavinsku raspravu budu napisane i posledice koje će uslediti ukoliko se žena odrekne imovine.

„U Srbiji se gotovo svaka druga od nas odriče svog dela nasledstva, odnosno ako ćemo tačno 43,2 odsto žena. U istraživanju koje smo mi sproveli samo dve žene su, čini mi se, znale svoja prava i to zato što je jedna preko majke saznala kad je došla u potrebu za socijalnim davanjima i nije mogla da ostvari tu potrebu“, kazala je aktiviskinja.

Trend odricanja u korist braće, sociolog Dragan Stanojević, objašnjava patrijarhalnim društvom u kojem se i imovina i prezime obično prenose po muškoj liniji.

On kaže da je razlog iz koga se očekuje da žene ostanu bez nasledstva, to što će se udati i biti „tuđa kuća“.

„Žene koje nemaju nekretninu su češće prinuđene da trpe i probleme na primer u braku, čak i nasilje u braku. U onim sredinama u kojima postoje ukorenjene patrijarhalnosti koje podrazumevaju da se žena odrekne u korist braće, ona će verovatno naići na nerazumevanje, na osudu, neretko i na izolaciju od strane socijalne sredine i biće na neki način pokažena kao neko ko se ne povinuje društvenim pravilima i očekivanjima“, naveo je Stanojević.