Porast maloletničkog nasilja – spuštanje starosne granice za krivičnu odgovornost ni(je) rešenje
Niz događaja prethodnih nedelja, gde su glavni akteri bili najmlađi, uznemirili su javnost, i još jednom otvorili polemiku – da li bi trebalo spustiti starosnu granicu za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina.
Podeli vest:
Puko spuštanje starosne granice ne bi rešilo problem, smatraju sagovornici RTS-a i upozoravaju na porast elemenata nasilja kod maloletničkog kriminaliteta.
Poslednjih nedelja i mesecima suočavamo se sa događajima koje uznemiravaju javnost. Različite su tradicije u Evropi i svetu. Priča o spuštanju praga za krivičnu odgovornosti maloletnika je legitimna, ali se time ne bi postiglo ništa, smatraju Ivana Stevanović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, i psiholog Radmila Vulić Bojović.
„To je važno pitanje, pre svega za krivičare, ali to pitanje zahteva ozbiljnu debatu multidisciplinarnih stručnjaka. Samo spuštanje starosne granice nije rešenje. Možda bi trebalo ozbiljna krivična dela tretirati drugačije u odnosu na krađu. Pozicija deteta koje ozbiljno narušava život i delo živog bića potpuno je drugačija od deteta koje vrši sitnu krađu“, smatra Radmila Vulić Bojović.
Dodaje da deca danas sa 12 godina znaju mnogo više nego deca tog uzrasta pre 50 godina, ne samo na nivou informacija, već i sadržaja koji im ne bi bili dostupni u ranijim epohama. „Vi danas imate decu od deset godina koja su veoma zrela, a imate decu od 15 koja su potpuno nezrela i nesvesna posledica koje njihovo ponašanje može da ostavi na druge ljude“, objašnjava Vulić Bojović.
„To je individualna karakteristika, ali je sasvim izvesno da deca danas funkcionišu i u psihološkom i u ponašajnom smislu drugačije nego ranije“, smatra Vulić Bojović.
Da je pitanje zrelosti izuzetno bitno kada je reč o krivično-pravnoj odgovornosti, saglasna je i Ivana Stevanović.
„Zrelost u sebi sadrži različite komponente, od emocionalne, kalendarske, fizičke do socijalne zrelosti. Zbog toga je i bitno uključiti stručnjake i sisteme koji su dužni da daju odgovor na ova pitanja. Što se tiče broja u odnosu na maloletnički kriminalitet, on ne beleži rast u ciframa. Ekonomski kriminalitet je u padu, ali imamo široku lepezu različitih krivičnih dela koje maloletnici čine. Ono što posebno brine je taj element nasilja. Nije dovoljno samo spuštanje starosne granice, jer to povlači niz drugih ozbiljnih pitanja“, kaže Stevanović.
Po porodičnom zakonu, navodi sagovornica RTS-a, dete od deset godina ima obavezu učešća u izjavi da li želi da ostane sa majkom ili ocem posle razvoda, ali to se ne uzima zdravo za gotovo, već se razmatra šta je najbolje za to dete i u njegovom najboljem interesu.
„Tragični događaji iz maja prošle godine stavili su nas u situaciju da se suočimo sa nečim što je do tada bilo nezamislivo – da dete ubija decu. Suočili smo se nečim što je za sve bilo novo, i deset meseci kasnije nismo sigurni da li će nam ikada biti jasno šta se to dogodilo“, rekla je Radmila Vulić Bojović.
Kada se dešavaju takve situacije, veruje se da je najlakše posegnuti za krivičnim pravom.
„Ja nisam neko ko veruje da je krivično pravo jedini način i jedino mesto koje može da reši probleme. Veoma je važno da neke druge segmente izostavljamo, a druge pravne segmente uključimo u rešavanje ovih problema, a ne samo krivično pravo“, smatra Ivana Stevanović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Podeli vest:
