Porazna statistika u srpskom zdravstvu: Lekari dnevno potroše više od tri sata na pisanje recepata, uputa i vođenje kartona

Lekari u Srbiji dnevno potroše u proseku tri sata i 10 minuta na pisanje izveštaja, recepata, uputa ili vođenje kartona, a jedan od razloga je to što se većina medicinske dokumentacije i dalje vodi na papiru, pokazuje istraživanje NALED.

Četvrtina lekara rekla je da im najviše vremena ode na izdavanje uputa i zakazivanje pregleda, a ostatak na druge administrativne poslove.

Reč je o popunjavanju naloga, lista, protokola, formulara i registara, ukazuje se u istraživanju, koje će pomoći procesu digitalizacije usluga i postizanju veće efikasnosti državnog zdravstvenog sistema.

Kao najbolje strane sistema, lekari vide posvećenost svojih kolega poslu i stručnost medicinskih radnika. Među najvećim problemima, s druge strane, osim papirologije, nalaze se preopterećenost, niske plate i mišljenje da je narušen ugled profesije.

Pozitivno je što tek svaki deseti planira da ode u inostranstvo u narednih pet godina, nešto manje od polovine (45 odsto) želi da nastavi da radi isključivo u državnom sistemu, dok bi četvrtina radila paralelno i u privatnoj praksi.

Oni koji bi otišli, najčešće bi to učinili zbog boljih uslova rada, ali i uslova života i uređenijeg društvenog sistema. Veće zarade su tek treći razlog zbog koga bi doktori otišli iz zemlje.

Istraživanje o zadovoljstvu lekara urađeno je za potrebe projekta E-zdravlje, koji sprovodi NALED, uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Deo je šireg CHISU projekta (Country Health Information Systems and Data Use) koji pruža podršku digitalizaciji i unapređenju zdravstvenog ambijenta u više od 20 zemalja širom sveta, među kojima je i Srbija.

Kada je reč o digitalizaciji procedura, lekarima bi na prvom mestu koristilo da imaju jedinstveni eKarton pacijenta sa istorijom bolesti i da ustanove na sva tri nivoa zdravstvene zaštite budu umrežene radi bržeg protoka informacija.

Lekari tvrde da nisu dovoljno obučeni za rad na digitalnim servisima koji su im na raspolaganju, pa više od 80 odsto smatra da bi im dodatne obuke za korišćenje elektronskih servisa u radu bile korisne.

S druge strane, dve trećine lekara bi bilo zadovoljnije da u bolnicama imaju na raspolaganju savremenije aparate za lečenje i misle da im zastarela medicinska oprema otežava rad.

„Neophodno je da digitalizacijom procedura rasteretimo lekare suvišnog posla, a građanima obezbedimo brže uspostavljanje dijagnoze i dalji tok lečenja“, smatra koordinatorka NALED za regulatornu reformu Isidora Šmigić.

Kako je istakla, jedan od načina da dođemo do toga jeste uvođenje usluge eUput, koja bi omogućila da lekar specijalista može da pošalje pacijenta na druge specijalističke preglede, stacionarno lečenje, kontrole ili komisiju, bez vraćanja kod izabranog lekara, što prolongira lečenje i dobijanje neophodne nege.

Prema istraživanju, 82 odsto doktora smatra da eUput treba uvesti, a procene su da bi izabrani lekari imali do sedam poseta manje dnevno, dok bi ušteda po pacijentu bila tri sata, naglasila je Šmigić.

Ona smatra da je procedure neophodno digitalizovati i kod kliničkih studija i dobijanja dozvola za stavljanje leka na tržište, kako bi nove, moderne i efikasnije terapije bile dostupne građanima.

Iako su zakonski rokovi za izdavanje dozvole za lek 210 dana, odnosno 150 po ubrzanoj proceduri, u praksi oni mogu da potraju i nekoliko godina, zbog čega pacijenti u Srbiji dobijaju pristup lekovima znatno kasnije od onih koji se leče u Evropskoj uniji.

Razlog tome NALED prepoznaje u komplikovanoj proceduri koja uključuje podnošenje zahteva i u papirnoj i elektronskoj formi ali i „pešačku“ obradu u nadležnim institucijama.

Među ostalim prioritetima Saveza NALED za zdravstvo navode se i uvođenje usluge eBolovanje, što bi značilo da građani više ne dostavljaju potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad poslodavcu, već poslodavci doznake dobijaju elektronski od izabranih lekara, kao i proširenje eRecepta na sve grupe lekova.

Lekari u Srbiji dnevno potroše u proseku tri sata i 10 minuta na pisanje izveštaja, recepata, uputa ili vođenje kartona, a jedan od razloga je to što se većina medicinske dokumentacije i dalje vodi na papiru, pokazuje istraživanje NALED.