Poskupljenja polako pune potrošačku korpu

Poslednjih nedelja, praktično, svaki odlazak u radnju ili na pijacu znači da će se za istu količinu i vrstu robe platiti više jer su gotovo svi proizvodi poskupeli. 

Poskupljenja su svakodnevna i dok neka povećanja cena nisu odmah vidljiva jer je reč o svega nekoliko dinara, neka su i te kako vidljiva jer je procenat veći i od 20 odsto u odnosu na cene od pre samo dva meseca.

Tako je sada, u odnosu na julsku potrošačku korpu, nemoguće s istom količinom novca kupiti istu količinu proizvoda, a to je vidljivo i ako se ta razlika računa na osnovu cena svega nekoliko bitnih  proizvoda. Naime, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u julu je minimalna potrošačka korpa bila teška 39.420,38 dinara, dok su troškovi prosečne potrošačke korpe, u koju staje više proizvoda, bili znatno veći – 76.689,07 dinara. Najveći deo troškova u obe korpe odlazi na hranu i bezalkoholna pića. Udeo ovih troškova u minimalanoj potrošačkoj korpi u julu je bio 44,60 odsto svih troškova, a za to je bilo potrebno 17.479,32 dinara. Za ove troškove je u julu u prosečnoj potrošačkoj korpi odlazilo 28.374,50 dinara, što je činilo 37 odsto svih mesečnih troškova.

Međugodišnja inflacija 5,7 odsto

Inflacija u Srbiji, merena rastom potrošačkih cena, iznosila je u septembru 2021. godine 0,8 posto u odnosu na avgust, dok je u poređenju sa istim mesecom prošle godine porasla za 5,7 procenata, objavio je juče Republički zavod za statitiku.

U odnosu na decembar 2020. godine, potrošačke cene su povećane za 5,4 odsto u proseku.

U strukturi potrošačke korpe ima mnogo različitih proizvoda i usluga, a kada je reč o hrani i bezalkoholnim pićima, to podrazumeva praktično sve što je potrebno: voće, povrće, meso, mleko i mlečne prerađevine, jaja, šećer, med, riba… Koliko su porasli ovi troškovi najbolje se može videti kada se izračuna koliko sada treba više novca za kupovinu svega nekoliko proizvoda, a pre svega mesa – jer su sve vrste otišle naviše. Tako je juneće meso sada skuplje za oko 200 dinara nego u julu, odnosno umesto 700, koliko je kilogram tada koštao, sada iz novčanika treba izvaditi oko 900 dinara. Skuplje je i svinjsko meso, pa je s oko 480 dinara sada kilogram otišao na oko 600, dok je kilogram piletine (celo pile) umesto oko 250, sada oko 350 dinara. Više novca treba i za litar ulja, koje sada košta oko 210 dinara, a u julu je bio oko 176 dinara, skuplje je i brašno, pošto kilogram, umesto oko 55, sada košta i do 70 dinara…

Dakle, za kupovinu svega nekoliko osnovnih namirnica sada je potrebno više novca nego u julu, a pitanje je gde ga naći. Kako će se ova finansijska gimnastika u ogromnom broju domaćinstava odigravati teško je reći jer plate ne mogu da prate stalna povećanja cena. Negde će morati da se uštine jer kada se samo cene ovih proizvoda iz jula uporede sa sadašnjim, u količinama koje statistika obrađuje, troškovi za obe potrošačke korpe rastu – u prosečnoj potrošačkoj korpi troškovi za više od 1.200 dinara, a u minimalnoj oko 600 dinara.

Naime, u prosečnu potrošačku korpu mesečno staje 4,5 kilograma brašna, 700 grama junetine, četiri kilograma svinjskog mesa, 4,5 kilograma piletine i tri litre ulja. Za kupovinu ovih proizvoda u julu je trebalo 4.300 dinara, a sada 5.515 dinara. U minimalnu potrošačku korpu staje manje mesa, pa je, uz 4,5 kilograma brašna i tri litre ulja, u njoj 400 grama junetine, 1,8 kilograma svinjetine i 2,8 kilograma piletine. Da bi se to kupilo, u julu je bilo potrebno 2.658 dinara, a sada 3.250 dinara.

Poslednjih nedelja, praktično, svaki odlazak u radnju ili na pijacu znači da će se za istu količinu i vrstu robe platiti više jer su gotovo svi proizvodi poskupeli.