Povelja za životno delo Udruženja književnika Srbije Ljubivoju Ršumoviću

Pesnik upamćen iz naših čitanki, bard savremene srpske književnosti Ljubivoje Ršumović, dobitnik je ovogodišnje Povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije.

Tim povodom, u Francuskoj 7, u sedištu UKS, sinoć je održana tribina „Zapisano u večnosti” na kojoj je Ršumović publici u prepunoj sali govorio o svom književnom putu, kazujući svoje pesme. 

Povelju je pesniku uručio predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković, naglasivši da mu je posebna čast što ispravlja nepravdu zbog toga što priznanje UKS Ršumović ranije nije dobio. Pesnik se na tome posebno zahvalio, ističući da je celog života, bez obzira na tokove i događaje, nastavljao da peva deci, odraslima, ali i pesniku u sebi.

U izjavi za „Politiku”, naglašavajući da mu je saradnja sa čitaocima naših stranica uvek posebno značila, ispričao je kako mu je Duško  Radović, kada su se upoznali 1957. ponudio da objavi dečje pesme, ali ga je Ljubivoje prvo odbio, striktno mu odgovarajući da ne piše pesme za decu. 

„Danas, nakon više od pola veka shvatam da sam uvek pisao i pišem onom detetu u sebi”.

Govoreći o svojim druženjima sa književnicima, odrecitovao je i pesme posvećene Liberu Markoniju i Brani Crnčeviću. Dodao je i da je pristalica teorije da pesma treba da bude korisna, zbog čega je, kaže, jedan broj stihova posvetio i ekološkom pokretu u Srbiji. U tom pravcu, uzor mu je bio Majakovski kao pristalica utilitarne poezije.Ipak, publiku su najviše dirnule poznate pesme posvećene majci i ocu, pesniku s „rupom na cipeli”, ali nadasve fragmenti dečje poezije uz koje su okupljeni rasli, a koje je završio stihovima „Nema sveta, ni planete, gde ne može stići dete”. Kroz gromoglasan aplauz čuli su se zvuci gitara i glasova kantautorki ruskih i srpskih romansi Elene Stanisavljević i Milice Milović, kojima se pesnik zahvalio – stihovima.

Ršumović je rođen u Ljubišu na Zlatiboru, a osim  više od 90 dečjih knjiga, autor je i kultnih dečjih emisija kao što su „Fazoni i fore”, „Hiljadu zašto” i „Dvogled”. Jedan je od osnivača Odbora za zaštitu prava deteta pri organizaciji Prijatelji dece Srbije. Bio je godinama direktor dečjeg pozorišta „Boško Buha”.

Pesnik upamćen iz naših čitanki, bard savremene srpske književnosti