Poverenica: Problemi u sistemu hitne pomoći – od nedovoljno vozila i ekipa do nedostatka empatije

Kako je navela, problemi se javljaju na više nivoa – od nedovoljnog broja ekipa i vozila, loše teritorijalne pokrivenosti i nedovoljne opremljenosti, do nedostatka jasnih protokola, obuka i empatije u kontaktu sa građanima.

„Imali smo niz pritužbi u ovoj oblasti, od kojih su se neke odnosile na to da pomoć nije pružena na vreme ili uopšte nije pružena, jer je, na primer, u pitanju starija osoba, udaljeno ruralno mesto i slično. Iako se u većini slučajeva nije radilo o povredi Zakona o zabrani diskriminacije, ove situacije ukazuju na potrebu za boljim propisima, ali i većim razumevanjem u komunikaciji sa građanima“, rekla je Brankica Janković.

Brankica Janković ističe da rad službi Hitne pomoći predstavlja jedan od ključnih segmenta zdravstvenog sistema, jer se tiče života i zdravlja građana.

„Još u oktobru prošle godine uputili smo inicijativu Ministarstvu zdravlja za izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti ili donošenje posebnog propisa kojim bi se detaljnije uredio rad službi hitne pomoći“, podsetila je poverenica.

Dodaje i da poslednji događaji i obraćanja građana povereniku za ravnopravnost jasno pokazuju da je bilo hitno urediti ovu oblast i obezbediti detaljnije kriterijume i procedure.

„Dobro je što je na ovaj način problem sagledan pa je donet pravilnik koji detaljnije definiše medicinske i druge kriterijume za postupanje Hitne pomoći, što istovremeno predstavlja i postupanje po našoj inicijativi“, smatra Brankica Janković.

Ona dodaje i da je sada važno da se taj propis dosledno primenjuje kako bi se sprečila bilo kakva diskriminacija po polu, starosti, zdravstvenom stanju, nacionalnosti, invaliditetu, političkom ili drugom uverenju.

„Upravo zato smo i Zavodu za urgentnu medicinu Beograd uputili preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti u kojoj se, pored ostalog, navodi da je neophodno obezbediti prioritetan pristup starijim osobama kao što je obezbeđen osobama sa invaliditetom, da se organizuju o obuke zaposlenih, kako bi pružena pomoć bila pravovremena, adekvatna i ravnopravna za sve“, rekla je poverenica.

Ocenila je i da su te mere važan korak ka poboljšanju rada hitne pomoći i obezbeđivanju ravnopravnog pristupa svim građanima, bez obzira na njihove lična svojstva ili socijalni položaj.

Pre nedelju dana su predstavnici Pokreta „Pravo na život – Meri“ i porodice koje su izgubile svoje najbliže zbog, kako tvrde, kašnjenja ili nedolaska ekipa Hitne pomoći, zatražilili hitno donošenje podzakonskih akata i protokola o radu te zdravstvene službe.

Sa skupa ispred Ministarstva zdravlja u Nemanjinoj ulici oni su zatražili i reviziju svih izveštaja vanrednih kontrola smrti zbog neizlaska ili kašnjenja hitne pomoći.

Zahtev je i zabrana komercijalnih angažmana ekipa hitne pomoći dok građani čekaju, kao i smena rukovodstva Zavoda za hitnu pomoć Beograd zbog zloupotreba i nesavesnog rada.