• Poznavanje jezika nije uslov za dobijanje radne dozvole: Kako strani radnici prevazilaze problem sporazumevanja u Srbiji

    Od 2020. godine broj stranih radnika u Srbiji je udvostručen. Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je prošle godine preko 52.000 radnih dozvola, što je 17.000 više nego 2022. Građevinci, dostavljači i vozači u Srbiji sve ćešće su iz Nepala, Indije, Pakistana i Šri Lanke tako da se postavlja pitanje koliko im nepoznavanje srpskog jezika stvara prepreku u radu i kako je prevazilaze.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Poznavanje jezika nije uslov za dobijanje radne dozvole: Kako strani radnici prevazilaze problem sporazumevanja u Srbiji
    Foto: Pixabay

    Da učenje srpskog jezika nije lako potvrdile su Ivon Osemahu i Prešs Čidera iz Nigerije koje rade kao konobarice u jednom kafiću u Nišu. U Srbiju su stigle kao studentkinje medicine iz Ukrajine zahvaćene ratom. Ivon i Prešs se snalaze na engleskom jeziku, ali su naučile i nekoliko reči srpskog jezika.

    Prešs je ispričala za Euronews Srbija da ne planira da ostane u Srbiji, da želi da ide u Kanadu, ali veruje da može i da promeni mišljenje.

    „Ako se ukaže mogućnost da ostanem i dobijem posao nakon školovanja – zašto da ne“, rekla je za Euronews Srbija Ivon upitana o planovima za budućnost.

    Ko angažuje prevodioce?

    I dok se Ivon i Prešs snalaze na engleskom jeziku, za brojne građevinske radnike iz Turske,Nepala, Indije i Indonezije situacija je kompleksnija.

    Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije rekla je za Euronews Srbija da pojedini poslodavci angažuju prevodioca, a da sve o zavisi od vrste posla i toga koliko strani radnici dugo ostaju u Srbiji.

    „Neki angažuju prevodioca, neki na engleskom. Sve zavisi od prirode posla i toga koliko ljudi dugo ostaju. Poslodavac napravi u sistematizaciji to radno mesto, i jednostavno mu bude prevodilac ceo dan. Na gradilištima se to uglavnom dešava“, kaže Jevtović.

    Srbija se, kao i zemlje regiona, suočava s manjkom radne snage. I u Zagrebu je sve više stranih radnika, a uskoro neće biti potrebe za angažovanje prevodilaca jer će strani radnici progovoriti hrvatski. Taj Grad će od marta plaćati obuke jezika za strane radnike.

    „Nama je ta odluka bila izuzetno važna, jer mislimo da je to prvi korak prema integraciji stranih radnika kojih je sve više u gradu Zagrebu. Imamo podataka da ih je trenutno 23.000, ne možemo da čekamo da neki nacionalni nivo preduzme neke integracione mere“, rekao je za Euronews Srbija odbornik u Gradskoj skupštini Grada Zagreba Gordan Bosanac.

    Koja radna snaga iz inostranstva dolazi u Srbiju?

    Istraživanje koje je radio NALED među svojim članstvom koje broji više od 350 poslodavaca i kompanija u Srbiji, oko 45 odsto poslodavaca je kao ključni navelo problem da pronađu kvalitetnu i odgovarajuću radnu snagu.

    Menadžer za regulatornu reformu u NALED-u Todo Terzić kaže za Euronews Srbija da poslodavci angažuju radnika iz inostranstva, ako ne mogu da pronađu odgovarajućeg radnika u Srbiji.

    On kaže da u Srbiju ne dolazi nužno samo radna snaga na sezonskim poslovima i da se beleži sve veći broj i priliv edukovanog, visoko stručnog kadra koji donosi nova znanja i inovacije.

    „To će svakako uticati i na naše tržište rada, da naši radnici koji dolaze u firme mogu da se upoznaju na nekim novim sistemima rada i ja verujem da će to da unapredi situaciju u poslovanju“, rekao je Terzić.

    On je rekao da je NALED uz podršku Švedske agencije za međunarodnu saradnju SIDE sproveo istraživanje na uzorku od 187 privrednih društava gde su targetirana velika, mala i srednja privredna društva.

    „Došli smo do zaključka da oko 14 odsto privrednih društava u Srbiji koje smo anketirali angažuje strane radnike. Naravno, najveći broj firmi koje angažuju strane radnike jesu definitivno velika privredna društva, njih 27 odsto u ukupnom uzorku. Svakako, tu su i srednja privredna društva, nekih 20 odsto u ukupnom uzorku istraživanja“, kaže Terzić.

    Kada se radi o angažovanju stranog radnika, slična je procedura kao i kada poslodavac zapošljava domaćeg radnika.

    „Poslodavac koji je rešio da angažuje stranca, u samom postupku angažovanja dužan je da angažuje radnika koji je stekao pravo na boravak u Srbiji. Taksa koja se plaća za dobijanje radne dozvole je između 16.000 i 17.000 dinara. Kada govorimo takođe o dodatnim troškovima, treba napomenuti da je poslodavac, barem kroz istraživanje koje smo mi radili, davao negde oko 80.000 dinara u proseku da se prevede i overi dokumentacija kako bi radnik imao sva prava i kako bi mogao biti prijavljen u nekom brzom roku“, kaže Terzić.
    Iz godine u godinu broj radnika sezonaca u poljoprivredi se povećava, a Terzić kaže da su to poslovi koji ne mogu da se rade duže od šest meseci.

    „Dakle, govorimo o setvi, sadnji, orezivanju voća, prikupljanju voća, sortiranju voća. Naravno, prednjače domaći radnici, ali iz godine u godinu evidentan je priliv i stranih radnika. Negde između 3 i 5 odsto u ukupnom udelu sezonskih radnika su i strani radnici“, rekao je Terzić.

    Povodom najave da bi od 1. marta trebalo da stupi na snagu potpuno slobodno tržište rada za zemlje Zapadnog Balkana i na pitanje šta će to značiti za razmenu radne snage u regionu, Terzić je rekao da će priliv i fluktuacija radne snage u celom regionu doneti takođe boljitak.

    „Kao što nam je neophodno da imamo slobodan promet i roba i usluga, prometi i fluktuacija radne snage svakako će doprinuti razvoju poslovanja i boljem privrednom ambijentu“, kaže Terzić.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Inspekcija rada lane obavila 34.122 nadzora

    Od 1.133 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, bezmalo 11 odsto odnosilo se na kršenja u vezi sa isplatom zarada. U toku prošle godine inspekcija rada obavila je 34.122 nadzora, od […]